У недељу по Рођењу Христовом, Недељу Богоотаца, 11. јануара 2026. године, на празник Светих витлејемских младенаца, у манастиру Свете Петке у Загребу свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ пакрачки и славонски г. Јован, уз молитвено учешће Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске.
У оквиру литургијског сабрања, владика Јован је даровао на молитвено поклоњење тој светој обитељи и верном народу део моштију Светих новомученика јасеновачких. Говорећи о значају светих моштију, владика Јован је подсетио да Црква од својих почетака почива на моштима светих и да се свака часна трпеза у храму утемељује управо на њима. Даривање моштију, како је истакао, представља духовни одговор и уздарје за жртву, љубав и устрајну бригу коју Епархија загребачко-љубљанска показује према местима страдања новомученика, а нарочито према манастиру Јасеновцу.
Владика Кирило је заблагодарио на дару светих моштију, истакавши да оне природно припадају загребачкој мученичкој светињи основаној од Светог Доситеја, као и да је чињеница да ће се чувати у манастиру бити посебан благослов и на духовно охрабрење свима који се у њему сабирају.
Владика Кирило је епископу Јовану затим даровао икону Светог Доситеја Загребачког, коју је владика Јован најавио да ће положити у обновљени манастир Јасеновац као један од првих иконографских приноса његовом поновном украшавању.
У својој беседи, владика Јован је говорио о Светим витлејемским младенцима, повезујући њихово страдање са историјом прогона невине деце кроз векове, од библијских времена до савремених страдања. Посебно је истакао страдање деце у Јасеновцу, нагласивши да се јасеновачки новомученици придружују витлејемским младенцима и свим невиним страдалницима кроз историју. Указао је и на теолошко разумевање мучеништва и преживљавања као сведочанства вере и живота пред Богом. Беседу је закључио наглашавајући да се Црква сабира око сећања на мученике и приноса Бескрвне жртве, као и да се у спомену Светог Доситеја Загребачког и свих светих пројављује нада у Царство Небеско.
Сабранима се обратио и владика Кирило, који је подсетио да се ове године навршава деведесет година од оснивања манастира Свете Петке, који је 1936. године основао Свети Доситеј. Нагласио је да је реч о мученичкој монашкој заједници, чије су сестре током историје биле прогоњене и страдале, најпре у време Независне Државе Хрватске, а затим и у периоду комунистичких прогона, због чега је манастир, како је рекао, „умирао и васкрсавао попут птице феникса“.
Владика Кирило је посебну радост изразио поводом доношења дела моштију Светих новомученика јасеновачких, истакавши да оне природно припадају овом светом месту, уз мошти Светог митрополита Доситеја, као и да верници кроз молитву и поклоњење учествују у благодати њиховог страдања и сведочења вере. Говорећи о Светом Доситеју, владика Кирило га је описао као благог и доброг пастира који је до краја остао уз свој народ, делећи његову судбину и праштајући својим прогонитељима. Владика је захвалио загребачком Већу српске националне мањине што је у њему препознало свог покровитеља, истакао њихов допринос очувању вере, културе, традиције и језика, нагласивши да се на мученичкој крви гради Црква Божја и благосиља народ.
У спомен Светом Доситеју, освећен је славски колач који су припремили представници загребачког Већа српске националне мањине на челу са председником г. Борисом Милошевићем, а литургијско сабрање је завршено трпезом љубави у Духовном центру на Светом Духу.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
