За рок музику можемо рећи да је уметност, ако смо бар један пут чули неки инструментал фронтмена бенда “Смак“, Радомира Михаиловића Точка. Kроз његов опус је проткан бол балканског човек, меланхолија, као што је кроз блуз, присутан бол црначког становништва. Животна прича овога човека је дубока.
Рођен 1950.године, одрастао у Чачку, пореклом Херцеговац. У детинству је имао чудну повреду, која му је одредила живот. Kада је имао седам година, отишао је са одељењем на излет. Мајка му је позајмила из комшилука од старије деце патике. Пошто је дуго пешачио у патикама добио је ткз. пешачку болест. Ово ће му бити врло тешко животно искуство, пошто је дуги низ година провео по болницама. Имао је јаке болове, тако је једном рекао “да је бол у костима најтежа“. Пропустио је школовање, због болести, па није могао да заврши никакву школу. Његов отац, који је био колар, отуд и тетоважа точка на његовој шаци, по коме је добио надимак, предложио му је да се бави музиком.
Пошто је припадао хипи генерацији са ових простора, определио се за рок музику. Оснива бенд “Смак“ са осталим члановима. У њему свира гитару. Kолики је квалитет овога бенда може се видети по легенди, која је могуће истинита. Наиме, приликом гостовања тада можда најпопуларнијег светског бенда Југославији, “Led Zeppelina“,“Смак“ је био предгрупа на концерту. Чувени “Цепелини“, нису хтели да изађу да свирају након “Смака“, љути на менаџере, што су им нашли тако добар бенд за предгрупу.
Неки од “Смакових“ хитова, гђе су обрадили етно музику у рок стилу оставили су неизбрисив траг југословенске и српске, па и балканске културе. Само да поменемо хитове у извођењу Точка “Зајди, Зајди“, “Укор“, па, “Блуес у парку“, “Шумадијски блуз“. Може се рећи да је свака песма, где свира Точак уметничко дело. Интересантан период бенда био је и деведесетих, када је вокал био Дејан Најдановић Најда. Издали су тада албум под називом “Биоскоп Фокс“. Неки од познатих хитова са овога албума су “Мирис ње“, “Иди“, “Лисица“.
Точак данас врло ретко даје интервјуе, бави се школом гитаре. Kад свој живот сагледа кроз повреду, коју је имао у детињству, каже, “да му је донела велики бол, али да би било штета, да се није бавио музиком. Велики узор му је био још један мајстор гитаре Џими Хендрикс.
Хендрикс је можда био “маг гитаре“, а Точак је сигурно балкански гитарски мистик.
Милош Лалатовић
