Ако се ико може сврстати у симбол поп културе, онда је то Енди Ворхол, мултиталентовани уметник, који се прославио са портретима Мерилин Монро, Жаклине Kенеди, али и са сликама на којима је приказао суштину потрошачке културе, попут кока – коле, томато супе и сапуна.
Ворхол је рођен у некадашњој Аустроугарској монархији. Припадао је породици гркокатоличке вероисповести. Ради се о такозваним унијатима, православнима, који су склопили унију са римокатоличком црквом. Спољашњи изглед гркокатоличких цркава је готово идентичан православним. Ворхол је што је мање познато био врло религиозан, готово сваки дан је одлазио у цркву, давао велике хуманитарне прилоге. Чак је византијски стил сликања икона, који је присутан у православним и гркокатоличким црквама утицао и на његову уметност.
Чувена је Ворхолова изјава “да ће у будућности, свако имати пет минута славе“. Данас, видимо да се то остварује путем друштвених мрежа, све већим бројем ТВ-канала, интернета уопште.
Енди Ворхол је имао велики утицај и на рок бендове. Познат је његов пројекат са бендом Велвет Ундергроунд .Његову срж су чинили Лу Рид и певачица Ницо. Радио је омоте за овај бенд,један од познатих је онај са бананом. Поред овога бенда утицао је на многе друге музичаре, попут Дејвида Боувија и панк покрет. Појављује се и у филму о “Дорсима“.
Био је пријатељ и са битницима. Познат је снимак где заједно он и Ницо, седе са битничким књижевником Вилијамом Бароузем.
Енди Ворхол је био специфична појава и што се тиче свог физичког изгледа. Нагађало се и о његовој сексуалној оријентацији , тако да су говорили да је асексуалан, неки и хомосексуалан.
Његова похвала поп културе сводила се на то, да човеку тешко може бити досадно. Да може “читав део дана провести гледајући тв“. Такође, и за потрошачку културу је имао похвалу, образлажући то са тим “да исту кока-колу, пије и председник Америке и чистач улица, и да се боља не може направити за једне у односу на друге “…
Енди Ворхол, један од симбола двадесетога века.
Милош Лалатовић
