Данас мало младих људи зна за субкултуру, од које је све почело. Па, може се тако рећи – Битници
Овај термин сковао је писац Џек Kеруак, крајем четрдесетих година. Kеруак је познат по свом роману “На путу“. Ову субкултуру чине углавном неконвенционални књижевници, који су одлучили да раскину са америчким пуританским моралом, крену у ,,слободу“, путем разних порока.
Поред Kеруака, представници овог покрета су Ален Гинзберг, Вилиам Бароуз, Чарлс Буковски и итд. Центар овога покрета је био, као и касније код хипија Сан Франциско. Kористили су дроге и алкохол. Џек Kеруак је био тешки алкохоличар, завршио је живот у својим четрдесетим годинама. Слично као и Чарлс Буковски, који је додуше напустио свет са седамдесет и четири, тачније 1994.године.
Посебни пријатељи су били Вилиам Бароуз и Ален Гинзберг. Они су више били окренути дрогама. Гинзберг је узимао халуциногене, док је Бароуз био тешки хероински зависник. И један и други су били хомосексуалци. Бароуз је био најконтравезнији од свих битника. За разлику од његовог пријатеља Гинсберга, који је више био у хипи фазону љубави, био је мизантропски тип. Интересантно за њега, да је за време другог светског рата, оженио Јеврејку у овим нашим крајевима, тачније Хрватској, да би је спасио холокауста. Брак није ,,конзумиран“, али су остали пријатељи до краја живота. Оженио се и по други пут из љубави, што је било први пут да се заљуби у жену. Нажалост у пијаном и дрогираном стању је своју супругу случајно усмртио током игре са пиштољем. Утицао је на многе рок музичаре, посебно Дејвида Боувија, Пети Смит, Џима Морисона, Мика Џегера, Kурта Kобејна,са који је имао преписку под називом’ ‘Звали су га свештеник“. Упокојио се као и Гинсберг 1997.године,како би ,,наставили започети разговор“. Под утицајем Гинсберга почео је да пише, углавном о својим искуствима са дрогама. Познате су му књиге “Голи ручак“,’ ‘Џанки“.
Духовност битника се доста сводила на зен будизму. Један од њихових духовних учитеља, био је и Алан Вотс. За разлику од Гинзберга, Бароуз није био заинтересован за будизам, а њихов пријатељ Џек Kеруак је био религиозни римокатолик. Римокатоличанство је мешао и са другим религиозним учењима, себе сматрао неком врстом мистика. Такође, задржао је и римокатолички конзерватизам. Док су Гинзберг и Бароуз били против рата у Вијетнаму, Kеруак је био за рат.
Једна од интересантних чињеница је да покрету битника и то једном од значајних места, припада и православном великом духовнику двадесетог века Серафиму Роузу или Јуџину у свијету. Живио је пре обраћења у Православље, као и остали битници. Рођен у типичној америчкој протестантској породици. Незадовољан протестантизмом и његовом окошталошћу мења разне светске религије и филозофије.
Иако су битници са становишта хришћанског морала живјели лоше, могу се посматрати као искрени Боготражитељи, деца апокалипсе.
После њих су на ред дошли хипици, па панкери и итд. Углавном за све њих је заједничко, потрага за Смислом, противљење лажном моралу, фарисејству и конзерватизму. Битници су међу првима, који су колективно ,,пробили лед“, међутим прије њих су били авангардни уметници и књижевници. Током историје је увек било неконвенционалних људи. Сетимо се само Бодлера и Едгара Алана Поа.
Сви ови људи су попут јеванђелске блуднице и покајаног разбојника тражили само Исуса Христа. Представљали су им га онаквог какав Он није. Тражили су га, највећи број је и залутао. Али, то не значи да су изгубљени. Видећемо на Страшном суду, на којем кажу, биће великих изнанађења.
Милош Лалатовић
