Остављам вечерас пред Тобом
ову птицу сломљеног крила.
Учини, молим Те, до јутра,
да буде као што је некад била.
Ја сам превила рану од метка,
а крв као да и даље лије.
Читај јој бајалицу неку,
нек’ вечерас од свете водице пије.
Видим у њеној зеници
тугу што срце слама.
Осећам чежњу сломљеног крила
за небом и висинама.
Погледај је, мајко са иконе,
покажи своме сину њено уплакано лице.
Принесите молитву Творцу
за сломљено крило нејаке птице.
Знам сва њена неба
и први страх од висине.
Не сећам се када је пала,
некада је стајала на врху планине.
Сутра ће у кавез
ил’ у канџе некој звери.
Помилуј јој бледо чело
и благости отвори двери.
А ја ћу пером њеним
у прве јутарње сате,
полако, нежно и чило
на Твојој икони да нацртам
уместо руке – треће крило.
Молитва Тројеручици за птицу са сломљеним крилом
