Марко Милановић има 13 година, вишеструки је првак Србије у редовном, убрзаном и брзопотезном шаху, једини петоструки првак Србије у свим шаховским дисциплинама који је до сада освојио преко 350 пехара, медаља и признања како на државном тако и на светском нивоу. Носилац је неколико рекорда у шаху и вишегодишњи је учесник европских и светских шампионата.
Kао петогодишњак решавао је задатке из математике за други разред и на препоруку Центра за таленте почео да учи шах. Осим шаха, Марко од недавно може да се похвали и титулом вицешампиона Србије и сребрном медаљом у стоном тенису.
1. Kако си заволео шах и са колико година си почео да тренираш?
Са 5 година сам почео да играм шах, а са 5,5 година сам почео да га учим. Лако сам га заволео јер је веома интересантан, изазовно је и занимљиво када се надмудрујеш са неким. Потребно је доста знања да би се шах могао и само гледати, да није толико компликован сигуран сам да би га људи још више волели и пратили. Зато шах није популаран колико заслужује, што је велика штета. Надам се да ће се у будућности то променити што се у свету већ дешава, нарочито од када је серија “Дамин гамбит” постала веома популарна.
2. Kоји су таленти и вештине најбитнији код шаха?
Уз таленат који је неопходан, важно је да се што боље разуме, воли и редовно учи. Шах се не може успешно учити на силу, не може се учити нестручно, без детаљног плана или на начин који ономе ко учи не одговара. Ако неко те чињенице игнорише доживеће неуспех.
3. Kакав је осећај када победиш старијег и искуснијег шахисту од себе?
Раније ми је било мало непријатно, скоро да сам се стидео да победим неког старијег или сениора, али сад ми је то нормално. Незгодно је једино што неки понекад неће да прихвате пораз, па измишљају изговоре, бацају фигуре, праве сцене и слично. Срећом, на озбиљним турнирима тога скоро да нема.
4. Од недавно можеш да се похвалиш титулом вицешампиона Србије и сребрном медаљом у стоном тенису. У чему се још посебно истичеш и чиме би волео да се бавиш?
Од школских предмета највише волим математику, похађам Центар за таленте и идем на такмичења из математике, а ван школе после шаха највише волим стони тенис. Тај спорт сам почео да тренирам још пре шаха, са 4,5 године. До сада сам освојио преко 50 пехара и медаља из стоног тениса и прву и једну од најдражих медаља сам освојио из тог спорта. Играм га када могу али у време када сам се спремао и учествовао на Светским и Европским првенствима у шаху морао сам да правим паузе. Ипак, успевам да држим корак и тренутно сам вицешампион Србије у стоном тенису.
5. Kада си био најпоноснији на себе?
Од таквих ситуација бих издвојио тренутак када сам постигао оно што нико није, а то је да сам исте сезонепостао петоструки првак Србије, у свим шаховским дисциплинама које постоје. У редовном, у убрзаном и у брзопотезном шаху, као и у решавању шаховских проблема освојио сам прво место у Србији. Истовремено сам освојио и последњу преосталу, титулу школског првака Србије.
6. Због чега је добро бити део програма СББ фондације, „Стипендија проф.Његош Б Шолак?“
Први турнир уз помоћ СББ фондације сам већ одиграо. То је Прва сениорска лига Војводине где сам као најмлађи такмичар са својим тимом освојио прво место. Са 12 година пласирао сам се у највиши сениорски ранг такмичења у нашој земљи – Прву лигу Србије, што ме чини веома срећним. Надам се да ће ми СББ фондација и у будућности омогућити да учествујем на престижним такмичењима и усавршавам се.
Нова.рс
