Упркос чињеници да као људи имамо когницију која нам омогућује планирање унапред, изгледа да се често водимо жељом за инстант добитком. Појединци настоје да доносе изборе тако да остваре лични профит. Међутим, уколико порасте број чланова неке заједнице који желе то исто, сваки од чланова те заједнице биће на губитку.
Другим речима, лични избори који воде ка сопственој добробити довешће до губитка целе заједнице у случају када су ресурси ограничени. У социјалној психологији оваква ситуација названа је социјалном дилемом.
Велике компаније које широм света не воде рачуна о емисији штетних гасова представљају добар пример социјалне дилеме. Да ли је и колико рационално стављати сопствене или интересе малих група испред општег интереса? Ово питање има исправан одговор, како показују истраживања социјалне дилеме. Ипак, изгледа као да се исправно решење занемарује, без обзира на тежину последица које погрешан избор може да донесе.
Према писању Гардиана, три од пет фирми које су од 1965. до данас емитовале највећи проценат штетних гасова у власништву су неке државе. Иако профит тих фирми и држава у овом делу историје може да има смисла, врло је вероватно да ће у будућности оне бити на губитку. Уколико, рецимо, због последица емисије штетних гасова дође до престанка употребе фосилних горива, те фирме могу делимично изгубити како аутомобилско, тако и тржиште горива.
Не љути се, човече!
Социјална дилема може бити присутна и у питањима од много мањег значаја. Узмимо за пример да четири човека играју игру уз предлог да сваки од њих уложи по $20. Играчи могу, уколико желе, уложити и мање од $20. Након што се прикупи новац од свих учесника, износ се дели са четири и враћа играчима. Улагање новца је анонимно, а циљ сваког играча је да добије што више новца.
Уколико само један од четири играча не уложи $20, већ рецимо $15, износ новца у каси ће бити $75. Након коначне расподеле, сви играчи ће добити по $18.75. Дакле, добитак непоштеног играча у овој рунди износиће $3.75, док ће губитак остала три играча износити по $1.25. У овој ситуацији је јасно да је на добитку играч који уложи мање.
Међутим, уколико се још два играча одлуче на мање улагање у вредности од $15, у касу ће ући свега $65. Последично, након поделе на четири дела сваки играч ће добити по $16.25. У овом случају, поштени играч изгубио је преко $3, а три непоштена играча добиће свега по $1.25.
Другим речима, у ситуацији када лични интереси надиђу групне, цела група налази се у дефициту. Дилема у којој се непоштени играчи налазе гласи: да ли је вредно значајно оштетити поштене играче уколико је добитак једва приметан?
Аутор: Матеја Манојловић
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
solidarnost.rs
