Тиха, облачна недеља, а ја се сетих неких давних недеља које су почињале мирисом кифли и колача. Недеља у којим се често чуло: Немојте појести све колаче, нека има ако неко дође. Склони ствари са кревета доћи ће неко. Купи још један хлеб, може неко банути.
И увек је неко долазио. Комшиница са теглицом ајвара за пробу. Рођаци. Другари из школе. Кумови. Пријатељи. Колеге. Путници намерници. Без најаве и дугих увода, тек покуцају на врата или позову из дворишта. И сваки гост је био драг и добродошао. Неко је дочекиван оним слатким од шљива, неко кафом и ракијом, неко ручком, а неко и размештеном постељом да преноћи и на време стигне на превоз или код лекара.
Данас се културно најављујемо, чак и својој деци. Одавно немамо госте који ће пореметити наш комфор и преспавати. Прерасли смо удаљене рођаке. Кифле и колаче не чувамо, јер ко нам је пречи од нас самих. Дружимо се по Вибер групама. Пријатељи нас не посећују, али нас лајкују.
Долазе и пролазе недеље и празници а ми се све мање надамо да ће неко доћи. Све чешће, безбедно закључани, самујемо.

Повезане објавеВише од аутора

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име