Песме о зидању задужбина: Манастири Немањића симбол су моралног пркоса, националне неуништивости и неосвојивости

Једна од омиљених тема у српским народним песмама је зидање задужбина.

У смутним временима, аутентичне историјске чињенице поетизују се. У вишевековном робовању под Турцима величанствене грађевине – задужбине, биле су једини опипљиви доказ постојања слободне прошлости, моћне сопствене средњевековне државе.

Посредно или непосредно, зидање задужбина везана су за Немањиће и најчешће се појављује у три вида: као потврда сопствене вредности у супротстављању туђој; као похвала улагања у духовно спокојство и културно-материјално благостање (Немањино зидање путева и мостова) насупрот улагању у ратне сукобе:

Није бабо раскопао благо,

на наџаке и на буздоване,

ни на сабље, ни на бојна копља,

ни добријем коњима на ратове,

већ је бабо потрошио благо

на три славна намастира…

Најзад, као конкретно зидање манастира (нпр. Раванице, задужбине цара Лазара), у поетском времену садашњем, на прелому славне прошлости и мрачне будучности, на коме се налази и сам кнез.

У сва три вида централно место заузима каталог задужбина, мање управљен хронолошко-историјској тачности, а више стилско-идејном јединству.

Споћане на врх Рашке ладне,

Цркву јаљу у Староме Влаху

И Павлицу испод Јадовника,

Студеницу испод Брветника

Гомељу на Граници сувој

Милешеву на Херцеговини.

Сваки од ових видова односи се на различите епохе; на почетак, средину и крај владавине Немањића.

У српској народној свести, манастири су, у тренутку када се над Србијом надвија опасност “пошљедњег времена” представљени као последња врста одбрамбеног каменог бедема и својом неуништивошћу симболизују неосвојивост и морални пркос.

Свети Сава

Збор зборила господа ришћанска

Код бијеле цркве Грачанице:

“Боже мили, чуда великога!

“Куд се ђеде цар:Немање благо,

“Седам кула гроша и дуката?”

Ту се деси Немањићу Саво,

Па говори господи ришћанској:

“Ој Бога вам, господо ришћанска!

“Не говор’те о мом родитељу,

“Не говор’те, не гријеш’те душе:

“Није бабо расковао благо

“На наџаке ни на буздоване,

“Ни на сабље ни на бојна копља,

“Ни добријем коњма на ратове;

“Већ је бабо потрошио благо

“На три славна Српска намастира:

“Једну бабо саградио цркву:

“Б’јел Вилиндар насред горе Свете,

“Красну славну себе задужбину,

“Вјечну кућу на ономе св’јету,

“Да се њему поје летурђија

“Оног св’јета, као и овога;

“Другу бабо саградио цркву:

“Студеницу на Влаху Староме,

“Красну славну мајци задужбину,

“Својој мајци царици Јелени,

“Вјечну кућу на ономе св’јету,

“Да с’ и њојзи поје летурђија

“Оног св’јета, као и овога;

“Трећу бабо саградио цркву:

“Миљешевку на Херцеговини,

“Красну славну Сави задужбину,

“Вјечну кућу на ономе св’јету,

“Да с’ и њему поје летурђија

“Оног св’јета, као и овога.”

У глас викну господа ришћанска:

“Просто да си, Немањићу Саво!

“Проста душа твојих родитеља!

“Проста душа. а честито т’јело!

“Што носили, свијетло вам било!

“Што родили, све вам свето било!”

И што рече господа ришћанска

На састанку код бијеле цркве,

Штогођ рекли, код Бога се стекло.

Извор: Опанак,рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име