Завидим, чим очи отворим,
завидим, неког би да ударим, удавим,
завидим, јер мислим да сам бољи:
,,Ко си ти да радиш по Његовој вољи?!“
Завидим и мрзим и бесан сам,
у својој осредњонсти и комплексима неотесан,
обесан и веома свестан, опасан,
и нездрав, друштвени паразит,
ох, па то је данас срећни гамбит,
овде су сви као ја, атмосфера је крајње нездрава.
А ко си ти да нам планове квариш и да по Његовој вољи радиш?!
Зашто ти, а не ја, ја, па ја, па ја…?!
Огледало нарциса, себељупца, саможивости,
то смо ми, ми, ми, а ко си ти, ти, ти
да нам планове квариш и по Његовој вољи радиш?!
Овде је љубав прецењена, саможивост укорењена, потцењена.
Љубав, ха, ха, па ко је још тражи?!
Путеви лажи и зависти су нама дражи
испразности, празнине и вечне тмине
А ко си ти да нам планове квариш и по светој вољи и Љубави Његовој радиш?!
Убијаш и мучиш нас тиме, твоја близина нас брине,
јер нам је пут безнађа и ништавности нама ближи,
сваки оптимизам и креативност твоја, наше гинуће, нас гине,
јер нам планове квариш и по светој вољи Његовој, све би да радиш!
,,Прођи нас се Сине Божији, допусти да одемо у свиње
не желимо близу њега, нама се пре гине,
јер не знамо ко је он и шта он овде још тражи,
и зашто нам планове квари и по светој вољи Твојој жели све да ради!“
Свиње јурнуше и у море се утопише!
