Пре неколико година испливала је прича о Сулејману Муратовићу из Косовске Митровице, који је заволео православље, и како каже, одлучио да му се врати.

Сулејман Муратовић је тако крштењем постао Душан Обреновић.

Како каже, православље је заволео од малена и велики је верник, те је за њега поклањање моштима Стефана Дечанског у Високим Дечанима велика част.
“Ја нисам прешао, пошто су наши преци били православни, ја сам се само вратио”, каже Душан.

Отац, који води пореколо из Брчког, није имао ништа против, сестра се није бунила, међутим, мајка и није била најсрећнија. Али зато јесте Душан, који је једва чекао крштење.

“Отац је, рецимо, атеиста. Он мени није бранио, рекао ми је: ‘Сине, ако си ти тако одлучио, то је твоја ствар’. И ја, ето, уз божију помоћ 2016, осми мај је био, на Марковдан, крстио сам се у манастиру Бањска, код оца Данила, игумана”, присећа се Душан.

Презиме је узео по династији Обреновић, име по цару Душану, а славу Светог Јована. Већина пријатеља из Косовске Митровице је прихватила његову одлуку, али има и суграђана којима се то није допало.

“Имају неки којима смета, неки ту из града, неки муслимани исмаиљћани, смета им то што сам крштен. Има и неких православних којима смета и добацују ми свашта на улици али не обазирем се. Бог је тај који ће да суди свакоме, не обазирем се толико на то. Не мрзим их”, прича Душан.

Вера је потребна, уверен је Душан, посебно људима у Косовској Митровици, граду који је, национално, дубоко подељен и којем, и те како треба и мир. Душан је свој мир нашао у цркви.

1 KOMENTAR

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име