Упознаћемо вас са неким од најпознатијих икона и светиња у Православном свету, које можда и нису тако познате код нас.
За прву смо одабрали икону Спаса Нерукотвореног. То је икона која се налазила на свечаном молебану 1703.године када је Петар Велики основао нову престоницу, Санкт Петербург. То је била уједно и царева вољена икона, коју је наследио од мајке Наталије Кириловне. Саму икону је сачинио познати Московски иконописац из 17 века, Симон Ушаков. То је било 1676.
Икону је мајстор начинио на основу оне приче из Црквеног предања о цару Едесе, Авгару. Цар Авгар је оболео од губе, и послао је слугу ка Господу са писмом у којем га моли да Господ дође и исцели га. Слуга од гужве која је била око Исуса, није могао да приђе. Попео је се тада на највиши камен који је био у близини и покушао да нацрта лик Господњи. Исус је то видео и замолио за воду да се умије. Обрисао је своје лице платном на којем је остао Његов лик. Дао га је слуги са пропратним писмом и рекао му да ће послати неког од својих ученика цару. Цар је се излечио помоћу платна са Господњим ликом али су на лицу остали трагови болести. После Силаска Духа Светога на Апостоле, к цару је дошао Св.Ап. Тадеј. У потпуности га исцелио и крстио.
Цар Петар Велики је носио икону у све своје походе, а чак и на самрти није се одвајао од ње. Стајала је на узглављу његове постеље, а тада је цар у самртном ропцу држећи икону, рекао и јеванђељске речи „Верујем, Господе, помози мојем неверју.“
По царевој жељи икона је била уз цара и за време сахране.
Након тога икона је била у царевом дому, а царица Јелисавета је касније подигла капелу поред очевог дома у част иконе Спаса Нерукотвореног. Овде смо користили реч дом, а не дворац, јер заиста се радило о дому (кући) која је била владарев „дворац“ првих 5 година од оснивања града. За три дана је ову кућу подигла чета војника и царев „дворац“ је била заправо барака од 60 квадрата.
царев „дворац“, данас у саставу музеја
Ова икона је била толико поштована од становника Петрограда, да је постојала у свакодневном говору фраза „ићи к Спаситељу“, мислећи се на икону. Људи су плаћали по две копејке да би их превезли преко Неве како би дошли до капеле.
успомена коју су посетитељи куповали у капели с краја 19. и почетком 20.века.
Бољшевици су затворили капелу 1930.
Од 1938. године икона се налази у Спасо Преображенском Сабору у Петрограду.
У Државној архиви се чувају сведочанства исцељених људи који су се молили пред иконом.
Чудо
