У трећој књизи Мојсијевој стоји написано: „Када жена затрудни и роди мушко, нечиста је седам дана, као у дане када се одваја ради немоћи своје, биће нечиста. А у осми дан нека се обреже дете.“ (Трећа Мојс. 12. 1-3)
Обрезање мушког детета у осми дан по рођењу у Старом Завету установљено је не случајно већ са дубоком символиком и најдубљим смислом. На првом месту оно је установљено за ознаку тј. праобраз крштења као и прабраз очишћења прародитељског греха Адама и Еве. Иако се овај прародитељски грех није очишћавао обрезањем, све до Христовог добровољног проливања крви за нас, и Његовог крсног страдања и Васкрсења, оно је имало вишеструку символику. Обрезање је дакле било праобраз истинског очишћења али не и само истинско очишћење, које Господ наш изврши, узевши грех и приковавши га на Крст, уништи. Који уместо старозаветног установи крштење водом и Духом. (Јн. 1. 5). У Старом Завету обрезање мушког детета у осми дан беше и као нека казна за првородни грех и као знак његов, јер је обрезивано новорођенче, које је по речима цара Давида, у безакоњима зачето и у гресима га роди мати његова. (Псалам 50). Оно је било и болно, иза њега је остајао ожиљак, и тиме је подсећало на страдање рода људскога као последицу прародитељског греха.
Међутим, Господ наш Исус Христос није имао греха. Зашто онда и Њега обрезују? Сам Господ даје одговор на дато питање рекавши – Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке, нисам дошао да укинем него да испуним (Мт. 517). Дакле он је дошао да испуни сав Закон и све Пророке, па и закон да се мушко дете обреже у осми дан по рођењу. Свети пак Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован видевши Господа Исуса Христа да се од њега Крсти на Јордану сведочи: Гле Јагње Божије, које узима на се грехе света. (1. 29). И сада, одмах на почетку Његовог земаљског живота, Он, Богочовек Исус Христос, иако безгрешан, одмах трпи и страдање за нас, и прима обрезање као да је грешник. Као што пише св. Апостол Павле: Јер Њега који није знао греха, учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему. (2 Кор. 5; 21). Дакле, Богочовек Исус је у обрезању Своме показао још веће смирење него у Своме светоме рођењу. Јер у рођењу Своме он узе на себе целу људску природу, поставши као и други људи осим греха, а у обрезању он узе обличје грешника, и као да је грешник подносе рану и болове обрезања, за грех наших прародитеља. Још као дете Он поче добровољно страдати за нас и зарад нашега спасења. О томе пророчки пева и св. Пророк Давид: Што нисам отимао, тада враћах (Псалам 68, 5).
Али зашто је обрезање установљено баш у осми дан по рођењу мушког детета. Каква се ту крије тајна? Одговарајући на ово питање свети Григорије Ниски каже следеће: „Христос у осми дан би обрезан, означавајући будући осми век. Дакле Он беше обрезан у осми дан, прасликујући нам будући вечни живот“. И не само он већ и сви учитељи Цркве под осмим даном или осмим веком подразумевају вечно Царство Божије.
Свети пак Блажени Августин Ипонски говори следеће: «Није случајно било у Закону заповеђено обрезати младенца у осми дан, уколико знамо да сами камен, којим се вршило обрезање, јесте био сам Христос. Јер децу су обрезивали каменим ножевима а камен беше Христос.» Зато и свети апостол Павле каже за Јевреје који су 40 година лутали пустињом Синајском следеће: И сви исто пиће пише; јер пијху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос ( Прва Кор. 10, 4). Сам пак Христос говорећи у причи у односном облику о самоме себи, каже – Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла. (Мт. 21, 42). А зашто баш осми дан? Зато, наставља блажени Августин, «што је у једној седмици први дан недеље управо тај исти дан као и осми; после завршетка седам дана враћају се ка првом – Господ Васкрсе. Васкрсење Господње обезбедило нам је и обећало вечни дан и осветило тј. освештало за нас дан Господњи. Називајући се Господњим даном, тај дан се непосредно односи ка Господу. (На грчком недеља – Κυριακή – дан Господњи)». Зашто? Зато јер је у тај дан Господ васкрсао, разорио врата смрти, и увео у рај и Адама и Еву и све оне који су му поверовали. Толико је људи из пакла увео у Рај, да је ад остао опустошен. Али, продужава опет блажени Августин, «камен се вратио, и нека буду обрезани они који желе рећи са апостолом Павлом – јер обрезани то смо ми који Духом Божијим служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело. (Филип. 3;3)».
Христос је обрезан у осми дан и да би запушио уста свим јеретицима који су говорили да Он – Вечни Бог и Јединородни Син Очев, није постао истинити човек. Свети Јефрем Сирин стога сведочи „Ако Он не беше тело, кога онда Јосиф обреза? Но пошто уистину беше тело, Он би и обрезан као човек, и права крв потече новорођенчету, као Сину Човечијем, и бољаше га, и плакаше од бола, као што и доликује природи људској“.
Исус би обрезан и да нам Он својом Божанском Силом установи духовно обрезање, јер пошто заврши Стари Закон, који је по телу, Он заче Нови, духовни. И као што стари телесни човек обрезиваше чулно тело тако је и духовни човек, нови човек, дужан да обрезује духовне страсти: јарост, гнев, завист, гордост, нечистоту и остале грехе и греховне жеље. Он би обрезан и да би искупио оне који су под Законом, тј. Јевреје, јер св. Апостол Павле каже: Посла Бог Сина Свога који би под Законом, да искупи оне који су под законом. (Гл. 4: 4-5)
У осми дан, на дан обрезања, Њему је дефинитивно потврђено име Исус које значи Спаситељ. Ово је оно име које је Архангео Гаврило благовестио Светој Дјеви још пре натприродног зачећа Сина Божијега у њој, као човека, од Духа Светога. Име за које свети Апостол Петар каже: Нема ни у једном другоме спасења; јер нема другога имена под небом даног људима, којим би се могли спасити (ДАп. 4. 11-12). И светоме Јосифу заручнику Пресвете Богородице Анђео је у сну открио за то Дете: надени му име Исус, јер ће спасити људе своје од грехова њихових. (Мт, 1. 21).
А зашто се у осми дан и иначе даје име детету? Зато што осми дан символише вечност те да би име да тиме човека подсетили да је човек рођен не за привремено живљење на земљи, већ за вечност и вечни живот у Царству Небеском. Да му име буде записано на небесима у Књизи Живота.
Преслатко и спасоносно име Исус, које је на данашњи дан потврђено током обрезања Господа Христа је тако миомирисно да је то изнад сваке људске речи и сваког човечанског појма. Зато још и Премудри Соломон у Песми над песмама пева: Име Твоје је миро изливено ( Пес. Пес. 1, 2). То значи да је велика миомирисна благодат Духа Светога била као затворена за људе у Старом Завету, и да се у Старом Завету она само делимично откривала и давала. У Новом Завету, та благодат Духа Светога, тј. то миро изливено, се кроз име Исусово и Његово велико богочовечанско дело спасења, открила и излила у огромној мери. А исписивало се у старо време, прича блажени Јероним, неисказано име Божије на златној дашчици коју је на глави носио јеврејски првосвештеник, а сада се исписује божанско име Исусово, самом крвљу Његовом, изливеном при обрезању Његовом на данашњи дан. И то име се више не исписује материјалним златом на дасци већ духовним златом тј. Благодаћу Божијом у срцу и устима слугу Исусових.
Игуман Петар (Драгојловић)
