“ Јеванђеоска прича о некоме слепцу који је седео крај пута просећи док се Исус приближавао Јерихону јесте у суштини прича о свакоме од нас. Јер ако будемо искрени према самима себи видећемо и признаћемо да смо заиста слепи у много чему и да врло мало онога како треба да видимо – видимо, и како треба да расуђујемо – расуђујемо. Јер, овај слепац који је био телесно слеп, у духовном смислу представља читав род људски који је ослепео од греха и седи на путу овога живота и проси. Али ако проси са знањем од кога треба да проси и ако проси са вером и упорношћу онда ће заиста добити оно што проси, и заиста ће добити спасење, и заиста ће прогледати духовно а не само телесно.“
