Зоран Миливојевић: Љубоморни или завидни

Повремено код наших људи чујемо изјаве на основу којих можемо да закључимо да не разликују довољно два важна осећања: љубомору и завист. Тако, на пример, чујемо да су други „љубоморни на нечији успех, вишу плату, бољи ауто, итд.”.

И љубомора и завист имају снажне негативне аспекте. Док се љубомора често појављује у односима блискости где некада постаје извор партнерског насиља, завист се више јавља у јавној сфери где негативно утиче на друштво спутавајући индивидуални успех, а самим тим и укупни збир индивидуалних успеха у некој заједници.

Оба осећања се повезују са зеленом бојом, као у изјавама да је неко „позеленео од зависти” или „позеленео од љубоморе”. Познавање разлика између ова два осећања се некада назива „зелено разликовање”.

Док за појаву љубоморе морају да постоје три особе, од којих трећа може да буде имагинарна, за појаву зависти су довољне две особе.

Људи завиде другој особи на успеху за који сматрају да је незаслужен. Док је на први поглед завист жеља да се поседује оно што има други, на дубљем нивоу завист је однос према другом и његовом статусу. Када неко види да је други у нечему веома успешан, да би му завидео он мора да се пореди са њим. Због тог упоређивања себе и другог, особа почиње прво да мисли да је други успешнији и бољи од ње, а затим, следствено, да је она неуспешнија и гора од другог. На тај начин, особа која завиди туђи успех претвара у властити неуспех.

Осећање зависти може да мотивише особу да се такмичи са другим, како би га сустигла и престигла, али јој је далеко лакше да дисквалификује другог и његов успех, или да уништи његово постигнуће – да помогне да му „цркне крава”. У друштвима где је веома изражена завист јавља се страх од успеха, тачније од негативних реакција других на лични успех.

Да би се појавила љубомора, мора да постоји љубав једне особе према другој. У корену љубоморе је страх прве особе да би могла да изгуби љубав друге особе зато што би она могла заволети неку трећу особу. Да би заштитила однос љубави, љубоморна особа може да постане агресивна према другој или трећој особи, или може, како би остварила свој циљ, да примењује и друге врсте понашања, од угађања до повлачења. Иако је циљ љубоморне особе да сачува однос љубави, претерана љубомора постиже супротно, постајући главни разлог за раскид или развод.

Један од разлога зашто људи не разликују довољно љубомору и завист јесте што у ситуацији када једно дете добије поклон од родитеља, друго дете му завиди на поклону, али истовремено јесте и љубоморно јер „бољи” поклон узима као доказ да родитељ више воли прво дете.

Разликовање и препознавање некада добро прикривених зависти и љубоморе важан је елемент емоционалне писмености и социјалне интелигенције.

Политика