Људи често искривљују своју слику стварности, а да нису тога ни свесни, мешајући нову и стару представу о некој особи, а та осећања могу да доведу до лоше процене те личности и проблема који могу настати из тога
Када неко сретне особу која му јако личи на неку другу особу из његове прошлости с којом је имао неко искуство, било пријатно било непријатно, онда ће се то искуство из прошлости „уградити” у начин на који неко доживљава ту нову особу. Резултат ће бити да емотивни одговор на нову особу неће бити реалистичан – у складу са стварношћу – већ ће бити искривљен због „контаминације” искуством из прошлости.
Овај утицај прошлог искуства ће се остварити чак и ако је особа свесна ове асоцијације. То су ситуације када неко изјави: Што ме овај човек подсећа на оног човека.
Принцип сличности
Овакав утицај прошлости објашњава се једном врстом учења која је типична за конкретно мишљење, то јест мишљење у сликама и представама. У сусрету с лицем из прошлости особа је нешто научила, а онда када се касније појави друго лице које је по нечему веома слично првом лицу, тада особа примењује научено на друго лице. На пример, ако је некога некада напао пас, он ће у сусрету с другим псом, такође, очекивати напад и реаговати страхом.
Овакав ментални ток је особина оног мишљења које се појављује код мале деце, које је првобитно и зато примитивно (једноставно). Оно што се заправо догађа у психи особе јесте да се слике и представе међусобно побуђују по принципу сличности. Када нова представа која је резултат перцепције побуди због велике сличности стару представу из меморије, тада ментални апарат наставља да истовремено обрађује обе представе, тако да је резултат те обраде доживљај који је мешавина старог и новог.
Дечји ментални развој иде од конкретног мишљења ка много савршенијем апстрактном мишљењу када се размишља у апстрактним концептима. Међутим, и када се потпуно развије апстрактно мишљење, конкретно мишљење остаје део нашег менталног апарата. Конкретно мишљење одраслих људи јесте извор креативности, али управо због своје претеране једноставности јесте и извор бројних грешака и искривљења доживљавања стварности.
Описани процес мешања старе и нове представе може бити и потпуно несвестан, тако да особа није свесна да постоји сличност особе из садашњости и особе из прошлости и да та сличност утиче на њено доживљавање. У том случају она је уверена да је њен доживљај особе из садашњости повезан само с том особом, и зато аутентичан и реалистичан. У овом случају несвесног мешања новог и старог говоримо о пројекцији. Тада кажемо да је особа пројектовала лице из прошлости на лице из садашњости.
Пројекција је према томе несвесни механизам којим људи искривљују своју слику стварности, а да нису тога ни свесни. Што више неко пројектује, то више искривљује стварност. Што неко више искривљује стварност, то је мање тачнија „мапа” коју користи за оријентацију и кретање у свету других људи, а за коју је особа уверена да је тачна и исправна.
Људи могу пројектовати из сва три поља у којима доживљавају стварност: поље ја, поље други и поље свет. У нашем примеру имамо пројекцију другог из прошлости на другог из садашњости. Међутим, некада људи могу да своје особине, било да су их свесни, било да су оне потиснуте и несвесне, приписују другима. Тада они своје ја пројектују у другог. Такође, ако их неки предео свесно или несвесно асоцира на неки други, нови предео ће доживљавати на исти начин на који су доживљавали стари.
Не треба заборавити да резултат пројекције нису само непријатна осећања, већ то могу бити и пријатна осећања, што такође може довести до лоше процене неке особе и проблема који могу настати из тога.
Повремено преиспитивање
Ако пројекције нису добре јер искривљују стварност, како људи да им се супротставе када су оне несвесне тако да људи нису ни свесни да пројектују?
Први корак је знати да пројекције као појава постоје и да сваки човек повремено пројектује. Други корак је повремена интроспекција, што значи да људи треба повремено да усмере пажњу на своје емотивне реакције на друге људе и да их преиспитају. Оно што је знак да је можда дошло до пројекције јесте нека безразложна и неразумљива емотивна реакција на другу особу. Што у већој мери људи освешћују своје пројекције, то мање пројектују и постају реалистичнији, емотивно писменији, успешнији и задовољнији.
Политика
