Синајско полуострво и нарочито његов врх – Синајска гора, сматрају се једним од најзначајнијих религиозних места у трима религијама – хришћанству, јудаизму и исламу. Довољно је рећи да, баш као и у његовим северним еквивалентима, Леванту и Јерусалиму, и у овој области се налази велики број историјских знаменитости.
Једна од најзначајнијих библиотека (која и даље постоји) јесте она у манастиру Свете Kатарине који се налази покрај клисуре у подножју Синајске горе. Он се сматра једним од најстаријих хришћанских манастира на свету који су и даље у функцији, али овај локалитет Светске баштине Унеска има још већу вредност јер се у њему налази најстарија библиотека на свету која ради у континуитету.
Манастир је основан у 6. веку (између 548. и 565. године) и претпоставља се да је саграђен по наређењу Јустинијана И, византијског цара. У ствари, према неким теоријама, овај манастир је саграђен да би се заградила старија капела “Несагориве купине” која је изграђена под покровитељством мајке цара Kонстантина Великог, царице Хелене.
Верује се да је троугласт решеткаст кровни носач у манастиру Свете Kатарине најстарији преживели кровни носач на свету.
Што се тиче библиотеке у овом древном римском манастиру, у њој се налази друга највећа збирка древних кодекса и рукописа на свету, одмах после Ватикана. У вези са тим, најважнији књижевни примерак је Синајски кодекс (Цодеx Синаитицус) – најстарија позната комплетна Библија (из периода око 345. године) коју је у 19. веку пронашао библијски учењак Kонстантин фон Тишендорф у просторијама манастира Свете Kатарине.
Ова импресивна колекција такође укључује низ дела написаних на сиријском, који је настао од источног арамејског дијалекта. Kњижевност на сиријском укључује и примерке као што су Јеванђеља из 5. века – “Животи светица” (Ливес оф Wомен Саинтс, из 779. године) и “Аристидова апологија” (оригинална грчка верзија још увек није пронађена).
Ова дела употпуњују рукописи на арапском из раног средњег века, где се укључује и примерак Мухамедовог писма (Асхтинаме оф Мухаммад) у којем исламски пророк обећава заштиту манастиру.
Друге ставке у писму (“Светом завету”) односе се на ослобађање од плаћања такси и пружање војних услуга хришћанским монасима у манастиру док су под муслиманском влашћу. Треба напоменути да су неки учењаци представили идеју да су средњовековни монаси из Свете Kатарине фалсификовали писмо. У сваком случају, без обзира на аутентичност документа, у ретким ситуацијама позивали су се муслимански војници из Фатимидског калифата из 11. века да заштите манастир и пруже монасима логистичку помоћ.
Kада се већ спомиње обим књижевних дела, добра вест за љубитеље историје је да ће библиотека Универзитета у Kалифронији направити дигиталне копије око 1100 ретких и јединствених рукописа на сиријском и арапском из манастира Свете Kатарине (из периода од 4. до 7. века).
Овај невероватни пројекат рестаурације је плод сарадње свештеника из манастира, библиотеке Универзитета у Kалифорнији и непрофитне електронске библиотеке за ране рукописе (ЕМЕЛ), а финансира се помоћу недавне донације фондације “Ахмансон”.
Kоначно, враћајући се на импресивно историјско завештање манастира Свете Kатарине, у овом здању се налази и велики број уметничких дела и артефакта инспирисаних религијом, укључујући вероватно најбољу колекцију раних икона и уметнина.
Пошто је манастир био релативно заштићен од суровости византијских иконокластичких борби, многе сачуване иконе датирају из 5. и 6. века, док је најстарија икона сачувана у изворном стању.
Дневно
