Kао што је случај са многим догађајима из антике, прича о новој години разапета је између чињеница и предања. Одлука да она почиње баш 1. јануара донесена је у Римском царству.
Многи календари с којима смо упознати базирани су на времену које је потребно Земљи да направи револуцију око Сунца, међутим, календар који се користио у Риму од 7. века п.н.е. ослањао се на обрачун месечевих циклуса. То је изазивало масовну конфузију будући да Месец комплетну путању око Земље обави за 27 дана, 7 сати и 43 минута, што значи да би дугодневница и равнодневница промениле календарске датуме сваке године. Ова конфузија утицала је на многе ствари као што су садња и жетва усева, осим тога, значајан утицај имала је и на дужину трајања једногодишњих позиција римских конзула.
Гај Јулије Цезар је 45. године п.н.е. коначно затражио савет астронома који му је показао да би се сметеност с којом се друштво сваке године суочавало лако решила календаром који је синхронизован са соларним циклусом. Астроном Сосиген убрзо развија дванаестомесечни календар и Цезар спроводи нови систем. Да би оставио свој траг на новом календару, он је месец у ком је рођен преименовао у јул, а наредни месец назван је по његовом наследнику Цезару Августу. Први дан јануара постао је и први дан у години првенствено зато што су тог датума римски политичари отпочињали своје службене дужности.
Док је Јулијански календар био бољи од претходног, он није остао у функцији јер је постојала разлика од десет минута годишње. До 1450. године, кад се сва та разлика сабрала, добијено је десет дана вишка. По решење овог проблема поново се отишло до Рима, овог пута код папе Гргура XIII. Он се такође консултовао са једним астрономом који је математички радио на тачном времену соларне године. Грегоријански календар коначно је ступио на снагу 1582. године са исправљеном грешком од десет минута. Ову промену Протестантска црква није добро прихватила, прогласивши папу Гргура антихристом јер је сам променио време. Грегоријански календар је данас званични календар, међутим у различитим деловима света користе се поред тога и други календари, као што је случај у Србији и неким другим православним државама где се верски празници славе по Јулијанском календару, а нова година почиње 14. јануара. Kинези имају свој лунарни календар и нову годину прослављају првог дана младог месеца између 21. јануара и 20. фебруара, а јеврејска нова година, тзв. Рош Хашана, празнује се у септембру и октобру.
Kafenisanje
