Манастир Крка налази се три и по километра источно од Кистања. Име је добио по реци Крки у чијем се кањону налази. Бисер православне Далмације, манастир Крка изградила је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за брибирског кнеза Младена III Шубића. Манастир датира из 14. века, а сматра се да је изграђен 1350. године. Посвећен је Светом арханђелу Михаилу.
Према тврдњама старог историчара Луцијуса манастир је подигнут на месту где је проповедао апостол Павле. Педесетак година касније 1402. године, манастир је дограђен, што потврђује запис изнад врата.
Од времена оснивања па до нашег времена манастир Крка био је и остао духовни центар православних Срба у Далмацији, а и шире.
По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру је 1615. године основана богословско училиште, које је радило све до 1647. године када су ученици и наставници морали да побегну под турском најездом. Манастирска братија се вратила у Крку 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.
Током векова постојања у манастирску ризницу сливала су се блага из свих српских крајева, али и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције, царске Русије. Важно је напоменути епитаф Светог Саве и Октоих Божидара Вуковића. Ту су и књиге Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, на којима су они исписали своје посвете манастиру. Такође, ту је и патерик из 1346. године, назван ”бугарски” на чијим корицама пише ”Сија Књига манастира Вилендара”. У манастирској цркви чувају се честице неколицине светитељских моштију Светог Трифуна, Светог Николе, Светог Антипе, Светог Харалампија, Светог Власија и других.
Манастир су често посећивали многи српски великани, или су били у чврстој вези са њим. Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Влада Десница и други. При крају 20. века у манастиру је радила и ликовна колонија, где су свој стваралачки траг оставили многи уметници.
Манастир су често посећивали многи српски великани, или су били у чврстој вези са њим. Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Влада Десница и други. При крају 20. века у манастиру је радила и ликовна колонија, где су свој стваралачки траг оставили многи уметници.
У току последњег рата 1991. -1995. тј. одмах после завршетка манастир је похаран. Био је запустио од 1995. до 1998. године. Богословија која је постојала при њему премештена је најпре на Дивчибаре, а потом у Фочу. Обновљена је 2001. године настојањима епископа далматинског Фотија.
Не заборавимо да је 1998. године у запустели манастир Крку први дошао млади монах Герасим, а потом и отац Доситеј, као и отац Михаило, који су учинили да манастир поново постане духовно средиште православне Далмације, што је увек и био
stazamanemanjica
Литература:
1. Српска православна црква, Епархија далматинска, eparhija-dalmatinska.hr
Фото:
- https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manastir_Krka_DSC07504.JPG
Beat Estermann / CC BY-SA (https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0) - https://stil.kurir.rs/lifestyle/destinacije/63953/pravoslavni-dragulj-u-sred-dalmacije-zavirite-u-lepotu-manastira-krka-foto-video
