Тинејџери и млади одрасли су посебно рањиви на зависност од друштвених мрежа. Истраживање је показало да постоји неоспорна веза.
Зависност од друштвених мрежа и њихов утицај
Kоришћење друштвених медија постало је све популарнија активност у последњој деценији. Иако коришћење друштвених мрежа може да буде јако корисно, постоји мали проценат корисника који постају зависни од друштвених мрежа и баве се њиховом прекомерном или компулзивном употребом.
Иако платформе друштвених медија имају своје користи, њихово пречесто коришћење може да учини да се људи осећају несрећно и изоловано. Ове негативне емоционалне реакције не настају само због друштвеног притиска дељења ствари са другима, већ и због поређења материјалних ствари и стилова живота које ове платформе промовишу.
Зависност од друштвених мрежа је постала пошаст модерног друштва и то је евидентно, али како томе стати на пут?
Kако изгледа зависност од друштвених мрежа?
Зависност од друштвених мрежа изгледа слично као и било који други поремећај зависности од неке супстанце, укључујући модификацију расположења, когнитивне и емоционалне преокупације, све већа употреба друштвених медија током времена, симптоми повлачења (тј. доживљавање непријатних физичких и емоционалних симптома када је употреба друштвених медија ограничена или заустављена), сукоб (тј. међуљудски проблеми који настају због коришћења друштвених медија) и релапс (тј. зависни појединци се брзо враћају прекомерном коришћењу друштвених мрежа после периода апстиненције).
Платформе друштвених медија као то је Фејсбук, Снапчат и Инстаграм производе исти неуронски круг који је изазван и рекреативним дрогама – како би се “потрошачи“ што више задржали. Научници су упоредили интеракцију на друштвеним мрежама са наглим скоком допамина који се убризгава директно у организам.
Kако друштвене мреже утичу на мозак?
Због ефекта који има на мозак, друштвени медији изазивају зависност и у физичком и у психолошком смислу. Kоришћење друштвених мрежа утиче на исти део мозга који се такође “запали“ када узимате супстанцу од које сте зависни. Kада неко доживи нешто позитивно или користи супстанцу која ствара зависност, активирају се неурони у главним областима које стварају допамин у мозгу, услед чега расте ниво допамина.
То се може приметити у коришћењу друштвених медија – када појединац добије неко обавештење, позитиван коментар или популарни лајк – мозак прима налет допамина и шаље га дуж нервних “путања“ за награђивање, изазивајући тако да корисник осети задовољство.
Друштвени медији пружају бескрајну количину непосредних награда у виду пажње од стране других за релативно минималан напор. Стога се мозак поново активира кроз ово позитивно појачање, чинећи људе жељнима реакција од стране других људи.
Употреба друштвених медија постаје проблематична када неко посматра друштвене мреже као важан механизам за сузбијање стреса, усамљености или депресије. За ове људе коришћење друштвених медија омогућава сталне награде које не примају у стварном животу.
Ово на крају доводи до вишеструких међуљудских проблема, као што су игнорисање стварних животних односа, радних или школских обавеза и физичког здравља, што може погоршати нежељено расположење појединца.
То онда узрокује да се људи још више укључе у понашање на друштвеним мрежама као начин ублажавања стања дисфоричног расположења. Сходно томе, када корисници друштвених мрежа понављају овај циклични образац ублажавања непожељних расположења употребом друштвених медија, ниво психолошке зависности од друштвених мрежа расте.
Kако се лечи зависност од друштвених мрежа?
Особа која показује знаке зависности од друштвених медија, треба да се укључи у тзв. дигитални детокс – временски период током кога неко значајно смањује утрошено време или се суздржава од употребе електронских уређаја попут паметних телефона или рачунара.
Ово може укључивати једноставне кораке, као што су искључивање звучних обавештења и проверавање wеб локација друштвених медија само једном на сат. Остале промене могу да укључују временски период у коме постоји само-наметање времена без екрана, на пример за време оброка, или држање телефона у посебној соби ноћу како не би ометао сан.
То омогућава враћање усмерености на друштвену интеракцију у физичком свету и смањује зависност од друштвених мрежа.
Тамара Николичић
prirodanadar
