Верица и Петар живе на истом спрату зграде од црвене опеке. Тачније стан до стана. Преко пута њих живи пензионер деда Стева коме свакога јутра купују хлеб, односно свако друго јер је наизменично, један дан Верица, а други Петар.
Хлеб му обесе о кваку, а деда Стева кад устане скине кесу са кваке и доручак може да почне.
На тај начин га одржавају у животу и штеде га беспотребне јутарње јурњаве по продавницама. Иако искрено говорећи он одавно није способан ни за какву јурњаву, хода уз помоћ палице ногу пред ногу. Једно јутро кеса је до увече била нетакнута на вратима и хлеб се одавно охладио. У стану се и деда Стева охладио. Био је крај новембра.
Верица и Петар више нису куповали хлеб и слабо су се и виђали свако до гуше у својим обавезама на послу.
Недуго затим у стан покојног деда Стеве доселили су се нови станари. Брачни пар са двоје деце. Деца су стално плакала а њих двоје су страшно викали и кад се не свађају. Лупали су вратима и врло брзо су Верица и Петар почели да жале за прошлим временима док је деда Стева живео преко пута њих.
Уморни после напорног дана често нису имали мира ни ока да склопе, будни су лежали свако у свом кревету и слушали буку која је допирала из стана преко пута.
И како је бука била све већа и непрекидна они су се више зближавали и до краја тог месеца већ су живели у Петровом стану и спавали у његовом кревету. Убрзо су решили да продају Веричин стан јер им није био потребан. Док би лежали у кревету приљубљени једно уз друго бука им је све мање сметала.
Убрзо се у продатом стану доселила породица са још двоје деце и женком ирског сетера. И они су били гласни, пас би неутешно лајао када би га оставили самог.
Верица је почела да инсистира да се венчају. Петар се није бунио. Почели су и они све чешће да вичу. Свађали су се уз тресак врата као тачку на расправу кад би неко изашао напоље.
У потаји свако је жалио за својим миром кога нигде није било.
Једнога дана враћајући се са посла Петар угледа кесу са хлебом обешену о врата. Толико се обрадовао да је без размишљања притиснуо кваку и ушао у стан.
Унутра је на сред собе седела куја ирског сетера и весело скочила машући репом кад је ушао. Сагнуо се и помиловао пса до глави.
Мирним кораком изашао је из зграде. Никад се више није вратио ту.
Верица га је чекала до касно увече а онда позвала полицију.
Петра више нико није могао да нађе иако су навели да у руци носи кесу са хлебом.
