Једне ноћи Јефрем је спазио како је на главу радника који је спавао силазио огњени стуб. Исто ово је видео не само једном, два или више пута, већ веома често и будући зачуђен, размишљао је шта би то требало да значи. Јефрем није знао да је овај радник био епископ. Како је и могао да зна кад је пред собом гледао човека рашчупане косе, прљавог одела, сиромашка измученог од заморног и исцрпљујућег посла. Једног дана је Јефрем позвао тог радника желећи да од њега самог сазна ко је он, и почео је да га испитује одакле је и како се зове.
„Ја припадам сиротињи овога града и немајући чиме да се издржавам, радим као радник и тако ме Бог храни преко мојих трудова.“
Подстакнут вољом Божијом, Јефрем на то рече:
„Уверавам те да те нећу оставити на миру све док ми не испричаш све о свом животу.“
Епископ је увидео да више не може прикривати истину о себи.
„Дај ми реч да никоме нећеш открити причу о мом животу, а ја ћу ти рећи све о себи, сем имена мога и града из којег сам.“
Тада му се Јефрем закле: „О теби и твоме животу нећу говорити ништа све док Бог не буде зажелео да те узме са земље.“
Овај му тада рече:
„Ја сам епископ и, Бога ради, оставио сам своју епископију и дошао у ове непознате крајеве мучећи се и живећи као радник. Од рада мога, обезбеђујем свој свакидашњи хлеб. Што се тебе тиче, повећај милостињу колико год можеш јер ће те Бог ових дана уздићи на апостолски трон Цркве у Теуполису да напасаш народ Божији, о којем се до саме своје крви трудио Господ Исус Христос, истинити Бог наш. Као што ти већ рекох, труди се око милостиње и Православља „јер се таквим жртвама угађа Богу“[4]).
Када је Јефрем ово чуо, прославио је Бога рекавши:
„Колико тајних слугу својих има Бог, који су само Њему познати!“
Кроз неколико дана све се овако догодило.
Духовни луг, Јован Мосх, Лимонар
[1]) Теуполис (прев. “Божји град”) је друго име за Антиохију (сиријску, јер постоји и Антиохија писидијска, у Малој Азији), јер су у време великих земљотреса 526. и 528. год. становници града на зидовима својих кућа писали: „Христос пребива међу нама“, и тако се спасавали. У земљотресу 526.г погинуо је и сам патријарх антиохијски – Ефрасије.
[2]) Св. Јефрем најпре беше војвода страна источних у време византијских царева Анастасија (491.-518.) и Јустина ( 518.-527.). Потом он би постављен за патријарха антиохијског (526.-546. г.) као човек велике вере и побожности, врлинског и богоугодног живота. Кад се ово десило још не беше патријарх антиохијски.
[3]) Догодио се 526. год.
[4]) 6. Јевр. 13, 16
