Света Литургија је конституисана на основу будућега Царства, она пројављује то, она откива дакле будуће то Царство, будући догађај. Зато на литургији централно место има епископ који је уствари икона Христова и сабрање свих верника око њега на једном место уз учешће природе. Тамо се доносе дарови, плодови воћа, поврћа, то се приноси да би се у том литургијском заједништву благословило и постало вечно. Тамо се молимо у литургији за изобиље плодова земаљских, за тихе кише, дакле за све оно што је Господ створио улази у Царство Божије зато је то ушло у литургију.
Будуће да је Литургија икона Царства Божијег и пројава тога Царстава Божијега самим тим она је и централни део нашега Хришћанскога живота. Она је дакле сама срж, сам идентитет Хришћанства. Она је Црква, и зато нико не може постати Хришћанином, то значи нико се не може спасти ако не уђе у литургију зато што у литургији у ствари остварујемо заједницу са Богом, са Христом који је ту присутан Духом Светим, иконијски. Дух Свети нас крштењем сједињује са Христом тако што твори једну литургијску заједницу. Зато Свети Максим настоји да је Литургија за њега икона Царстава Божијега и да је она централни догађај који даје нама Хришћанима идентитет. И на основу тога речи Светог Максима да је Хришћанство Црква а не идеологија нити вера појединаца нити миљење појединаца него Црква у смислу једне литургијске заједнице, једнога начина постојања какав ће се он јавити и у будућем веку.
Епископ др Игнатије Мидић
