Постоје три начина пажње и молитве, помоћу којих се душа може подићи и духовно исцрпити, или срушити и пропасти. Ако се ова три начина користе на одговарајући начин и у право време, душа ће бити подигнута, а ако се користе неразумно и у погрешно време, душа ће пропасти.

Пажња, дакле, треба да буде везана и неодвојива за молитву, на начин на који је тело везано и неодвојиво од душе. Пажња треба да води и води рачуна о непријатељима као чувар, бори се против греха и одупире се злим мислима душе. Затим треба да буде праћена молитвом, која ће уништити све оне зле помисли против којих се пажња раније борила, јер сама пажња то не може. Од овог рата пажње и молитве зависи живот и смрт душе.

Пажњом чувамо своју молитву и стога напредујемо: ако немамо пажње да је држимо јасном и оставимо је нечуваном, онда бива побеђена злим мислима и постајемо зли и безнадежни. Дакле, начина пажње и молитве су три, треба да објаснимо особине сваког од њих и препустимо избор ономе ко жели да нађе спасење.

Први начин пажње и молитве

Особине првог пута су следеће: стоји се на молитви подижући руке ка небу заједно са очима и умом. Замишљамо божанске појмове, небеска добра, војске светих анђела, пребивалишта светих и, укратко, сабирамо у свом уму све оно што знамо из Светог писма. Присећамо их се у време своје молитве гледајући у небо и подстичемо своју душу на оно што изгледа као љубав и ерос Божији. Понекад се јаве и сузе и плач. На тај начин се  душа несвесно постепено горди и не слутећи, мисли да је оно што чини по благодати Божијег саосећања према њој. Стога моли Бога да јој увек подари таква дела која су, међутим, знаци – грешке.

Добра ствар престаје да буде добра када се изврши на погрешан начин или у погрешно време. Овде је то у толикој мери изражено да, ако оваква особа нађе савршену самоћу – биће немогуће да не изгуби разум.

Ако се то не догоди, и даље ће јој бити немогуће да стекне било какве врлине или одвојеност од земаљског. Овим методом заведени су сви они који телесним очима виде Светлост, осећају мирисе, ушима чују гласове и тако даље.

Неки од њих су били опседнути, селећи се бесмислено са једног места на друго. Други су били заведени прихватањем Ђавола који се преобразио и указао им се као анђео светлости, а остали су неисправљени до самог краја, не желећи да чују било какав савет од своје браће. Неки од њих су чак били подстакнути од ђавола и извршили самоубиство, док су други били смрвљени, а други су полудели. Ко може да опише разне илузије ђавола којима их обмањује!

Сваки разуман човек може разумети какву штету доноси овај први начин пажње и молитве. Ако се деси да неко у пратњи браће (пошто се ова зла обично дешавају онима који су у самоћи) не трпи ништа од онога што смо описали, без обзира на то он ипак проведе цео живот без духовног усавршења.

Други начин пажње и молитве

Други начин је овај: када неко концентрише свој ум у себи, одвојивши га од свега земаљског, чувајући своја чула и сабирајући своје мисли да се не распрше на сујетне ствари света.

Понекад испитује своје мисли, а понекад обраћа пажњу на речи молитве коју чита. Понекад се враћа својим мислима које је ђаво заробио и вуче у оно што је зло и сујетно, а понекад се уз много труда и борбе враћа себи, након што је поражен и поседнут неком слабошћу.

Имајући ову битку и рат са самим собом, он не може наћи мира ни времена да чини добра дела и прими венац правде. Јер овај човек је као онај који води рат против својих непријатеља у тами и ноћи; који чује гласове непријатеља и пати бивајући убадан, а не види јасно ко су, одакле су и како и зашто га нападају. Јер ову штету изазива тама у његовом уму и збрка у његовим мислима и зато он никада не може побећи од својих непријатеља, демона, да би они престали да га побеђују. Јадничак узалуд пати, јер губи своју награду пошто је опседнут сујетом, а да тога није ни свестан, мислећи да је пажљив. Много пута осуђује и оптужује друге, хвалећи себе и мислећи да је достојан да постане пастир разумних оваца, руководећи друге. Он је као слепац који обећава да ће водити друге слепе људе!

Ово је други начин; свако ко жели да пронађе спас треба да почне сазнајући штету која се може нанети души и буде опрезан. Овај други начин је, ипак, бољи од првог, јер је небо са Месецом боље него тамна ноћ без њега.

Трећи начин пажње и молитве

Трећи начин је заиста чудан и тешко објашњив, онима који тога нису свесни често несхватљив, делује нестварно и немогуће да се тако нешто може десити.

То је зато што се у данашње време трећи пут не налази у многима, већ у врло малом броју. Како разумем, ова врлина нас је напустила заједно са послушношћу, јер послушност коју показује свом духовном оцу чини човека истински слободним, ослобађајући га брига и борби овога света, док је вредан посленик овог трећег начина. (То јест, ако се нађе прави духовник који нема грешке!) Тако онај ко себе и сву бригу посвети Богу и духовном оцу, истинским послушањем више не живи свој живот тамо где чини своје жеље, већ је слободан од сваке борбе света или тела. Којом ефемерном ствари онда, може ова особа икада бити духовно поражена или поробљена, или какву би бригу или забринутост икада могла имати? Стога се на тај начин, заједно са послушношћу, побеђују и растварају смишљања и махинације демона да одврате ум на многе и разне мисли. Нечији ум тада остаје слободан, и има довољно простора и могућности да испита мисли које доносе демони, имајући већу спретност да их протера и узнесе своје молитве Богу чиста срца.

Ово је почетак правог начина живота и они који њиме не крену, узалуд се боре, чак и не знајући.

Почетак трећег пута није гледање у небо, подизање руку, ум на небу и тражење помоћи одатле. Као што смо рекли, ово су застрањења првог начина и лажна су. Нити је умом чувати чула и концентрисати се искључиво на то, а да притом не будемо пажљиви нити не видимо унутрашње ратове душе које воде непријатељи. Ово су опасности другог начина. Онај ко их користи ухваћен је у замку демона и није у стању да узврати онима који су га ухватили, док се непријатељи увек боре против њега и тајно и отворено, чинећи га гордим и сујетним.

Али ти, пријатељу мој, ако тражиш своје спасење, треба да почнеш овако: после савршене послушности за коју смо рекли да треба да имаш свом духовном оцу, онда треба да чиниш сва своја дела чисте савести, као да имаш Бога пред собом, јер савест никада не може бити чиста без послушности.

www.myriobiblos.gr

Превела редакција Чудо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име