Свети Јован Лествичник сведочи о моћи Исусовог Имена и његовој јединственој улози у духовном рату. Каже да је то највеће од свих оружја. Он каже: „Бичујте своје непријатеље Исусовим именом, јер нема јачег оружја ни на небу ни на земљи.“ Свети Исихије указује на делотворност Исусове молитве у борби против логизмоиа. Пише:
Кад год смо испуњени злим мислима, треба да бацимо призив Господа нашег Исуса Христа у њихову средину. Тада ћемо их, као што нас је искуство научило, видети тренутно распршене, попут дима у ваздуху.
Старац Софроније наглашава важност Исусове молитве у смислу духовне одбране. Он каже:
Када је пажња ума фиксирана у срцу, могуће је контролисати оно што се дешава у срцу, а борба против страсти поприма рационални карактер. Непријатељ се може препознати и непријатељ се може отерати снагом имена Христовог.
То су људи који су своје животе у потпуности посветили тежњи за молитвом, а говоре из свог вишегодишњег личног искуства. Свети Силуан нуди још један веома практичан савет који је најрелевантнији за оне од нас који се боримо у савременом друштву.
Што се тиче целокупног његовог учења, овај савет је упућен не само монасима, већ уопште свим верницима који се труде да напредују у молитви. Он упозорава на опасност од спољашњих мисли које нам могу доћи услед претераног читања новина или лоших књига, као и жеље да будемо радознали да сазнамо детаље о животима других људи. Свети Силуан објашњава:
Многи воле да читају добре књиге, и то је тачно, али најбоље је молити се; док онај ко чита новине или лоше књиге (можда би у наше време могао да дода „онај ко проводи превише времена на Интернету) осуђује своју душу на гладовање – гладно јер храна душе и њено право задовољство леже у Богу .
Он пише на другом месту, највероватније имајући на уму новине ране комунистичке Русије:
Новине не пишу о људима, већ о догађајима, а онда, не о истини. Они збуњују ум и, шта год да радите, нећете доћи до истине читајући их; док молитва чисти ум и даје му бољи поглед на све ствари.
Пишући пре скоро 80 година о штетности претеране везаности за читање новина и белетристике, питамо се шта би свети Силуан рекао да је живео данас.
Са технолошке тачке гледишта, данашњи свет је много другачији од оног у коме је живео Свети Силуан. У данашње доба информација — свакако још више у свету сутрашњице — овај стални прилив из вишеструких облика медија, заједно са далекосежним ефектима огромног технолошког напретка, као што су радио, телевизија, филмови, музика, видео записи, рачунари, ЦД-и, ДВД-и, АјПод-ови, АјФон-ови, АјТјунс-и, ЈуТјуб, Твитер, и даље: шта следи?—све ово има потенцијал да негативно утиче и на наш друштвени и на наш духовни живот, и може да омета нашу тежњу за молитвом, ако им дозволимо.
Ови модерни облици забаве и сложена мрежа светских комуникационих система, укључујући све ширу употребу или – злоупотребу, требало би да кажемо међународног Нета, допринели су суштинском паду квалитета духовног живота, као и свеукупној деперсонализацији савременог човека у нашем друштву.
Чак су и добронамерни верници сада заражени овом неутаживом жељом за све неозбиљнијим информацијама, јаловим знањем, површном забавом.
Сваком годином, многи од нас проводе све више времена на Mрежи, а мање ван мреже. То посебно негативно утиче на нашу млађу генерацију. На пример, феномен друштвених мрежа – Фејсбук – у великој мери утиче на лични и друштвени живот наших младих људи.
Многи жртвују ванмрежне активности како би остали повезани у сајбер простору. Много нашег времена проведеног у сајбер простору, као и многе наше активности повезане са овим новим технолошким напретком, често задржавају малу вредност за крајњу сврху наших живота овде на земљи. Према Светом Силуану, то такође може имати директан и штетан утицај на наш духовни раст.
Рецимо сада: технологија сама по себи није лоша. Сва ова нова технолошка достигнућа могу бити веома продуктивна; нису нужно лошa сами по себи. Могу се добро искористити, али не могу ли се и злоупотребити?
Због тога морамо бити потпуно свесни многих опасности и замки које нас чекају док напредујемо, Божјом милошћу, у свом духовном животу. Зато будите уверени да ће узнемирујуће и грешне мисли напасти свакога ко оствари било какав духовни напредак, посебно црквене људе, а посебно ако постоји напредак у молитви. Ово је још тачније што се даље напредује.
Важна ствар је да не постанемо потиштени, да не дозволимо да ове узнемирујуће мисли униште наш унутрашњи мир и тако ометају нашу тежњу за молитвом. Послушајте шта свети Силуан каже из личног искуства. Он каже:
Ако приступе наметљиве мисли, нема разлога за забринутост. Уздајте се у Бога и наставите у молитви. Не смемо бити узнемирени, јер то радује непријатеља, када смо ми узнемирени. Моли се и наметљива мисао ће те напустити.
Дакле, ми као верници морамо да изађемо на бојно поље наоружани оружјем поверења у Христа и чврстом решеношћу да победимо непријатеља.
Заиста, наш непријатељ има на располагању мноштво лукавих замки, а главна међу овим смицалицама је страст поноса на наш сопствени духовни напредак.
Ово важи и за вас црквене раднике тамо. Извињавам се. Гордост може само помрачити и преварити душу. Ако се остави да се загноји, такав понос може да еволуира до тачке у којој душа тражи — чак и очекује да јој се дарују — божанске визије или друга слична духовна искуства.
Иронично, преварени смо да мислимо да се приближавамо Богу, а у стварности смо пали у канџе Злога. Од такве преваре не само неискусни, већ и напреднији могу пасти у понор духовне гордости и обмане, што на крају доводи до отуђења од Бога.
Слушалац: Др Хари, мислим да ђаво иде на наше вође, јер ако они падну, онда ћемо ми бити изгубљени, или ћемо рећи: „Па, ако наши вође падну, шта ће се онда десити са мном?“ Мислим да они циљају на велике људе у нашој Цркви.
Др Бусалис: Веома лепо. Наши лидери. Он иде на вође, као што би сваки непријатељ кренуо на наше вође. Да ли схватате под каквим су духовним ратом свештеници и епископи и монаси?
Слушалац: И испитивање, такође.
Др Бусалис: Нама је лако да судимо, седећи овде. И ово није неуобичајено искуство у духовном животу. Свети Силуан упозорава на ову опасну демонску технику духовне прелести. Покушава да нас, непријатељ, превари. Он пише: „Уображени човек жели да има визије и сматра да их је достојан, па га је непријатељу лако преварити.“ Због тога он унапред упозорава свог читаоца: „Не тражите визије, и свакако им никада не верујте. Никад не верујте сну или визији.“
Слушалац: Можете ли то само појаснити? Мислите да би то требало проверити са неким?
Др Бусалис: Да, ако би… Ја бих то одмах одбацио. Не поклањајте пажњу и не верујте у то уопште, а ако заиста мислите да је то нешто, боље разговарајте са духовним оцем или свештеником да добијете савет о томе.
То је врло јасно, у целој нашој традицији и зато и наше православно духовно предање истиче важну улогу духовног оца у животу православног хришћанина. Нарочито за оне који желе да негују пуноћу свог живота у Христу, значајнији је однос са духовником, јер без исповести и благослова послушности духовном оцу, мало је или нимало наде да се превазиђе постојаност и доживотно бомбардовање духовне борбе, јер су многи били у заблуди, укључујући и оне који су знатно напредовали. Чак се и монаси на Светој Гори заваравају.
Без духовног оца, верник се оставља отвореним за мноштво опасности које проистичу из лукавих обманана непријатеља. Могао би се упоредити са војником у рату, који трчи у битку без увида искусног надређеног официра. Или шта је са перспективним младим спортистом који мисли да може да се такмичи на Олимпијским играма на основу свог сировог талента и атлетизма без помоћи искусног тренера?
Најсигурнији начин да се заштитите од обмане таквог логизмоиа јесте да потражите савет свог духовног оца. У том погледу, не може се пренагласити однос са духовним оцем или локалним парохом, јер му је дата благодат руковођења и расуђивања. Посебна благодат рукоположења од Духа Светога долази на тог човека да нас води.
Битка против логизмоиа бесни и даље, а у овој непрекидној борби победе следе порази, а постоје и позитивна искуства у молитви која ће бити праћена духовним посрнућем.
То је борба горе-доле.
У овој интензивној и сталној борби, морамо остати непоколебљиви како бисмо се одупрли непријатељу и избегли његове нападе.
Још једна последња тачка пре закључка, а онда бисмо можда могли мало да разговарамо заједно. Ово је веома релевантно за данас. Ово је посебан нагласак који свети Силуан ставља на тему депресије и очаја у духовној борби.
Занимљиво је да он упозорава на опасност од депресије и очаја. Он пише 1930-их. Да се вратим на оно што је Сандра рекла: како би било данас?
Као православни верници, морамо бити потпуно свесни многих опасности које нас чекају док напредујемо благодаћу Божијом у свом духовном животу, јер, према нашем православном учењу, опасности депресије и очаја су међу најкобнијим.
Док су и други Оци писали о овој истој теми очаја, која се понекад преводи на енглески као „малодушност” или „униније”… Наша Црква чак помиње духовну опасност очајања на почетку великопосне молитве св. Јефрем: „Господе, узми од мене дух лењости и очајања…“ То говоримо у време поста.
Свети Силуан, ипак, овде нуди посебну перспективу. Свету који је преплављен депресијом и очајем, Свети Силуан пружа јасну поруку наде. Он учи да је, да бисмо спречили навалу очаја, кључно се стално подсећати на безусловно саосећање и милост и љубав нашег Господа. Само на тај начин можемо контролисати различите степене очаја са којима ћемо се сигурно сусрести док напредујемо у духовном животу.
Морамо бити веома опрезни када се носимо са очајем. То је једна од главних ђаволових намера, коју ће искористити да би нас наговорио да напустимо своју потрагу за животом у Христу.
Очај је у основи знак недостатка вере.
Очај је губитак наде.
То је заборав на милост Божију.
Овај оштар контраст између вере и очаја илуструје се када се упореде личности апостола Петра и Јуде Искариотског. Јуда се може посматрати као оличење очаја. Није се могао натерати да тражи милост за своју издају Господа и на крају мора да се обеси у очају.
Али, пак, апостол Петар, иако се после хапшења одрекао Господа — не једном, него три пута се одрекао Христа — ипак се уздао у саосећање Христово и било му је опроштено. Он је наставио да служи Господу као један од главних апостола своје Цркве.
Колико год ствари изгледале лоше, без обзира на то колико смо удаљени од Божје милости, од суштинске је важности да никада не губимо наду, као што је то учинио Јуда. Ти дубоки и мрачни тренуци депресије и очаја ће сигурно проћи, иако се чини да ће трајати заувек.
Христос је тај који има потпуну контролу над својом творевином, а не онај Зли, како би желео да нас наведе да верујемо. Господ се у својој милости брине за свако своје створење.
Он види сваку борбу све своје деце, било да је то очај због зависности било које врсте, очај због губитка вољене особе или било који други породични проблем. Свети Силуан алудира на то и, говорећи из свог личног искуства очајања, као монаха на Светој Гори, охрабрује свог читаоца:
Свима који се могу наћи у истој несрећи која ме је задесила, сада пишем: Стојте чврсто. Чврсто се надај у Бога, и непријатељ се неће задржати. По милости Божијој знам да се Господ милостиво брине за нас и ни једна молитва није изгубљена код Бога.
Морамо да се сетимо да чак и у тим најинтензивнијим искушењима наше духовне борбе, Христова утеха чека у близини. У тим турбулентним временима када нас очајање доводи до ивице пораза, умирујућа утеха нашег Господа се приближава. Занимљиво је приметити да старац Софроније наглашава да ова утеха може доћи изненада.
Очај, када је побеђен силом молитве, не прати само божанска утеха; може заправо довести до велике радости и светлости и новог живота у Христу.
-НАСТАВИЋЕ СЕ –
О предавачу
Доктор догматске теологије Хари Бусалис је професор у богословији Светог Тихона, САД. Докторирао је теологију на Универзитету у Солуну. Његова докторска теза била је „Православни духовни живот по светом Силуану Светогорском“. Рођен је и одрастао у Минеаполису, Минесота, од родитеља Грка Американаца.
Аутор пет књига: Свето Предање, Богом учено, Богопознање, Православни духовни живот по Светом Силуану Атонском, Радост светих: Свети Серафим Саровски и православни духовни живот. Тренутно ради на својој надолазећој књизи под насловом Личност ка личности: Православно разумевање човека, која ће се користити као главни уџбеник у његовом курсу о православној антропологији.
Др Бусалис је такође учествовао у две наставне мисије у источној Африци, у Танзанији и Кенији спроведене под покровитељством Православног хришћанског мисионарског центра (ОЦМЦ). Од лета 2002. др Бусалис такође води групу богослова Светог Тихона на годишњем ходочашћу у манастир Иверон на Светој Гори у Грчкој.
ИЗВОР: www.ancientfaith.com/specials/orthodox_institute_2014_theosis_your_life_with_god/spiritual_warfare_and_suffering
ПРЕВОД: Давор Сантрач
ОБЈАВЉЕНО: 08.03.2022.
