Какав је свет у коме живимо: опасан или безбедан, предвидив или непредвидив? Какви су људи: добри или лоши? Главни разлог је што људи имају различите одговоре, што не реагују на свет као такав, већ на своје тумачење тог света, при чему не разликују свет као такав од своје слике света. Зато исту појаву једни тумаче као нешто позитивно, а други као нешто негативно.
Шта ће неко мислити о себи, другима и свету углавном зависи од његових претходних животних искустава. Сигмунд Фројд, као и многи после њега, доказао је да многа наша рана искуства из детињства, првенствено с родитељима и другим блиским особама, утичу на изградњу нечијег „погледа на свет”. Што су нечији закључци о себи, другима и свету у нечијем животу раније настали, то је вероватније да ће их особа касније у животу само „оправдавати” својим тумачењима стварности. Ова темељна уверења се могу и касније мењати, нарочито ако се нове информације понављају.
Моћ визуелних медија
Један од начина на који људи сазнају о другим људима и свету је директно искуство, ограничено на непосредно окружење. До појаве телевизије, људи су стицали индиректна искуства кроз приповедање других људи, кроз часописе, литературу, филмове. Све се то променило када је ТВ ушла у већину домова. Људи су тада могли „својим очима” да упијају различите представе о оном свету који их не окружује непосредно.
Моћ визуелних медија, као што су филм и телевизија, као и дигиталне слике које нам долазе посредством интернета, јесте у томе што нам стварају потпуну илузију да гледамо стварност. Наши мозгови не разликују добро слике стварне стварности и слике представљене стварности. Зато оно што гледамо на екранима за наш мозак јесте стварност. А онда те слике „стварности” даље обрађујемо, поистовећујемо се с актерима, емотивно реагујемо на оно што нам је представљено. На овај начин учимо о томе какви су људи и какав је свет. Ове слике улазе у наше несвесно и утичу на наш доживљај стварног света.
Овим феноменом утицаја телевизије на изградњу представе о свету који нас окружује током седамдесетих изучавао је др Џорџ Гербнер. Он је својим истраживањем доказао да што људи више проводе времена гледајући телевизију, то је њихово схватање света више у складу с оним што им се приказује на телевизији. Другим речима, гледање телевизије „култивише” нечији поглед на свет.
Гербнера је посебно занимало како сцене насиља из различитих ТВ садржаја утичу на оне који свакодневно дуго гледају телевизију (више од четири сата). Доказао је да што више људи гледају ТВ, то свет више доживљавају као једно веома опасно место, насељено злим људима. Овакав став према другим људима и свету назвао је синдром злог света. Што је био више изражен, било је више страха, тескобе, забринутости, депресивности, али и зависности од алкохола, дрога, склоности ка самоубиствима и насиљу. То је разумљиво јер је просечно дете до краја основне школе на ТВ-у видело око 8.000 убистава, а до своје осамнаесте године око 200.000 различитих насилних чинова.
Савремена генерација З или интернет генерација (рођени у распону 1995–2012) тешко је оптерећена синдромом злог света. То је последица тога што су захваљујући моћним мини-компјутерима, које погрешно зовемо „паметни телефони”, стално на интернету где упијају различите застрашујуће садржаје. Застрашени „великим спољашњим светом”, неприпремљени за самосталност, без социјалних вештина, одбијају да одрасту и да се одвоје од родитеља.
Епидемија подгрејала теорије завере
Актуелна епидемија новим вирусом корона такође је допринела да свет промени идентитет и да постане још опасније место. Други човек, ма колико био симпатичан, може бити несвесни преносилац опасног вируса. Сви познајемо бројне теорије које за ову епидемију криве зле намере „оних” који хоће да нас искористе, чипују или истребе. Најдаље иду они који у епидемији виде освету планете злом човечанству које ју је толико загадило и загрејало.
Синдром злог света буја на друштвеним мрежама где људи налазе бројне истомишљенике тако да једни другима, у овим „ехо-коморама”, потврђују веровања о злом свету. Када, после епидемије, наступи нова велика економска криза, и када се постави 5Г као платформа која омогућује „паметне градове”, а заправо друштво потпуног надзора, синдром злог света може постати универзална стварност.
politika
