Знате већ ону стару о Kрпи и Закрпи. Kао и већина бапских изрека и ова је веома често тачна.
Једине три групе људи који не потпадају под то правило…и који некако стално остају без своје закрпе су:
1. Дивни – убеђени да за њих тако дивне нико не може бити довољно диван.
2. Убијени у појам – убеђени да њих тако никакве нико и не може волети.
3. Задрти – решени да ако не могу да буду с оним с ким су они зацртали…онда нема ни смисла да буду са било ким другим.
Све остале ће кад тад закачити нека прилика из те Вртешка Могућности, а онда је радост већ ту иза угла. Заиста добра околност је што за разлику од тканина, која су таква какве су направљене и не могу се пуно променити.
Људи су просто чудо. Та флексибилност је просто нестварна. И групе су промењиве.
Дубока убеђеност у то да неко припада некој од поменутих група је ионако само једна велика заблуда огромна грешка у размишљању и дуги низ година увежбана ирационалност која се може одбацити уколико је неко спреман да дуго ради на себи.
А ако сам нешто научио разговарајући са људима. То је да када год се неко заиста јако потруди. Онако из петиних жила. И Овај Одозго обично помогне. Не могу то да докажем. Али у то заиста верујем. А онда је заиста само Небо граница.
