Нешто размишљам…
Знате шта нас углавном највише повреди?
Наша очекивања…
Нажалост…
То је најчешће истина…без обзира на какву смо муку…неправду или нефер однос налетели…
На какве људе…
Или животне околности…
Е сад…
Та чињеница има лошу и добру страну…
Лоша је да смо изгледа ипак ми одговорни за осећај повређености…то јест да је свака повређеност у својој суштини самоповређивање…без обзира на спољно исходиште проблема…
А добра…да се очекивања могу променити…то јест ублажити…уколико кренемо да радимо на себи…и порастемо у пределу мозга…
И престанемо да од људи и живота захтевамо нешто више него што нам они могу дати…
А то је да су Људи само људи…ништа више од тога…
А Живот само живот…те ни наш неће бити посебан и без трзавица…само зато што је баш наш у питању…и баш готивимо главног јунака…
Јер…
Знате већ…
Да покуша да ме повреди може да проба свако…
Али да се повредим…то могу само ја…
Човече…
Kаква Супермоћ…
