Најопасније су бесплатне ствари…
Први сам имао АДСЛ прикључак, од целог мог друштва, тамо неке 2006. године. Десет мб/с брзине доwнлоада је било незамисливо брзо, а пријатељи су стално тражили да скину нешто са интернета. Имао сам (наравно) налоге на бројним интернет форумима, и на новој врсти сајта, друштвеној мрежи, тада популарном МyСпаце. Негде на интернету сам видео рекламу за тада анонимни сајт Фацебоок – чији је назив заправо игра речи од енглеског Yеарбоок (годишњак, споменар, прим. аут.). Бесплатан, наравно. Деценију и по касније ћемо сазнати да на интернету, ништа није бесплатно.
Истраживање које је спровео Броадбанд Ресеарч каже да у Европи корисници на друштвеним мрежама проведу у просеку 144 минута дневно, или око два сата. То је за 62 одсто више времена него што смо на друштвеним мрежама проводили у 2012. години.
Скоро четири (3.8) милијарди људи има налоге на некој (или на неколико) друштвених мрежа, а дневно је активно преко три милијарде. Такође, стручњаци су израчунали да ако се овакво коришћење друштвених мрежа настави, свако од нас ће, до позних година, укупно провести на њима више од пет година живота.
Истраживање је показало и да од ових два сата, највећи део одлази на Фацебоок, YоуТубе и Инстаграм, док су друге мреже доста мање заступљене.
Дизајном до корисника
А зашто толико времена проводимо у овим апликацијама, те зашто нон-стоп проверавамо наше смартфоне, таблете, лаптопове?
То је тако и замишљено! Ко то каже? Нико други до Шон Паркер, милијардер, оснивач легендарног сервиса Напстер и један од првих инвеститора у Фацебоок (ФБ). Паркер је подигао праву буру у технолошком свету пре пар година, када је открио позадину ‘машинерије’ која покреће ФБ. „Фацебоок почива на психолошком принципу социјалне валидације, тј. жеље да се буде прихваћен. То је део људске психе и природе, и готово све друштвене мреже почивају на том принципу – броју лајкова, коментара, прегледа видео клипова или броју дељења објаве“, каже Паркер. „Када имамо мало лајкова и коментара, осећамо се усамљено, одбачено, као да смо мање вредни“.
„Оснивачи Фацебоока су апсолутно знали за ефекте овакве мреже и корисничког система – он заправо мења ваш однос према свету, као и начин на који вас свет доживљава. То мења и односе међу људима, међу пријатељима, породицом“, додаје.
И други светски стручњаци се слажу са овим. Аза Раскин је стручњак за Wеб који је радио у компанији Мозилла, те путем интернета годинама упозорава на зависност од друштвених мрежа.
„Иза апликације на вашем телефону, постоји на хиљаде програмера, дизајнера и десетине хиљада рачунара и сервера, који сви раде заједно да та апликација буде што заразнија, како би у њој провели што више времена. Оно што се свима дешава је да по неколико минута само листају и листају апликацију у потрази за новим садржајем – заправо тај ефекат на мозак човека је исти као код коришћења опојних дрога“, сматра Раскин.
Милан Димитријевић, wеб дизајнер из Ниша, каже да и у нашем региону можемо приметити овакву ‘зависност’:
„Питајте било ког тинејџера шта жели за рођендан. Гарантујем, готово сви желе нови смартфон, обично неки скупљи. Осврните се око себе – на улици, у кафићу, чак и у кући, већина је као ‘залепљена’ за неки од уређаја. Сада чак имате и јефтине ТВ уређаје који такође имају друштвене мреже, тако да и тај највећи екран у кући постаје прозор у лајкове и читање коментара“, наводи Димитријевић.
Цуцла, па телефон
И не само одрасли – сведоци смо да све већи број најмлађих доста времена проводи уз телефон или таблет, гледајући цртаће или играјући игрице.
Докторка Наташа Јорданов-Митић из Врања, која је и мама трогодишње девојчице, каже да морамо бити веома обазриви када су технологије и најмлађи у питању:
„Деца треба да што мање времена проводе на интернету и уз ‘смарт’ телефоне. Често коришћење смартфона код деце доводи до асоцијалности, као и до претеране екситације, тј. надражаја пажње. Због тога, када им узмемо уређај, деца постају раздражљива и бесна, а нека деца чак доживљавају и нападе налик епилептичним. Ово доводи и до тога да деца не развијају когнитивне способности, а многа истраживања су показала да данашња деца заправо заостају у сналажењу у свету у односу на њихове вршњаке од пре двадесетак година“, наводи Јорданов-Митић.
Јована Шипчић, уредница портала ЈоллyWоман, сматра да је зависност од друштвених мрежа реална опасност:
„Зависност од друштвених мрежа и телефона многа истраживања поистовећују са алкохолизмом и зависношћу од дроге. Верујем да већина људи не може да замисли свој дан без друштвених мрежа, што већ спада у неки вид зависности. Препоручила бих свима један мини ‘детокс’ од друштвених мрежа и телефона, верујем да би тада многи схватили колико заправо зависе од њих“, каже Јована.
И у шуму с телефоном
Програмер и девелопер Немања Станојевић из Београда примећује да и друге апликације зависе од друштвених мрежа:
„Ваш паметни телефон је и дизајниран да би што више били на друштвеним мрежама. Фацебоок, Инстаграм, YоуТубе су обично највеће апликације на уређају, прикупљају податке о вашој локацији, кретању. Свака друга апликација има опцију Схаре, тј. подели са пријатељима на некој од мрежа. Свакако, и wеб-сајтови медија у многоме зависе од тих Лике и Схаре дугмића испод сваке вести. Многи моји пријатељи и не знају за друге ресурсе на интернету, сем друштвених мрежа“, категоричан је Станојевић.
Академска сликарка и едукатор Весна Маринковић-Станковић сматра да претерана зависност од смартфона може имати последице:
„Дефинитивно смо постали зависни од друштвених мрежа и телефона. Где год се окренем људи носе мобилни у рукама, гледају у њих или куцкају нешто. Ретки су освештени и они који га остављају бар на један дан. Чак и у природи видим људе са телефонима. Не могу да тврдим да се и ја ту не убрајам, наравно, у многоме нам то користи, али и штети. Постали смо робови машина и склапамо виртуелна пријатељства. Мени лично то све више смета и планирам да изведем експеримент и кад будем на одмору будем без мобилног и интернета месец дана. Сигурна сам да ће то бити лековито искуство. Али сам и сигурна да ће прво чега ћу се докопати након одмора бити мобилни и онда проверавање свега што сам пропустила.“
У свету је прошле године продато више од 680 милиона смартфона. У ову бројку су урачунати само продати – не и сви произведени уређаји. Пројекције су да ће до 2025. године глобалне испоруке бити изнад милијарду уређаја годишње, чак и ако дође до успоравања глобалне економске активности.
Овакве бројке показују енормну потражњу за овим уређајима широм света , а и у земљама еx-СФРЈ је честа слика да неко поседује по два, па чак и три смартфона. Уз овакву потражњу, и друштвене мреже ће бележити раст, и броја корисника, као и времена проведеног на њима.
aljazeera.net
