У чланку „Освајање народа од стране Цркве“ заузео сам став у есхатологији познат као постмиленијализам, што значи да верујем да ће сви народи бити обраћени у православно хришћанство пре Страшног суда. У том тексту образлажем зашто сматрам да Писмо огромном већином подржава тај став, а у овом прилогу желим да наведем двојицу новијих светитеља чији су погледи на последња времена сагласни са мојим.
Први светитељ кога наводим можда ће неке изненадити, али верујем да се постмиленијализам слаже са пророштвима светог Пајсија. Истина је да је овај свети отац говорио о последњим временима као да су већ наступила, али никада није тврдио да то зна поуздано; напротив, подстицао је људе да увек буду спремни, као што наши светитељи чине већ готово 2000 година. Ипак, у књизи Атанасија Раковалиса „Разговори са оцем Пајсијем“ записано је следеће:
Старац Пајсије Светогорац. Пре свог упокојења 1994. један од његових духовних синова га је упитао: „Старче, данас има толико људи — милијарде које не знају за Христа и тако мало оних који Га знају. Шта ће бити?“
Старац Пајсије је одговорио: „Десиће се ствари које ће заталасати народе. То неће бити Други Долазак, него Божанска интервенција. Људи ће тражити некога с ким ће разговарати о Христу. Вући ће те за рукав: ‘Дођи, седи и причај ми о Христу.’ Не морамо то очекивати у будућности. Већ сада су људи духовно гладни. Како да им дамо оно што им је потребно?“
Јасно је да свети Пајсије верује како ће се догодити догађај (пре Другог Доласка) који ће „заталасати народе“. Из тога се подразумева да ће ти народи (изгледа сви) видети масовна обраћења Христу, тако што ће сами људи молити да чују о Господу! Заиста, мудри старац додаје да ни не треба да чекамо ту интервенцију, јер већ данашње доба изазива духовну глад — те морамо наставити дело еввангелизације.
Други новији светитељ чији се поглед поклапа са библијским схватањем обраћења народа је свети Јован Максимовић. У књизи јеромонаха Дамаскина „Отац Серафим Роуз: живот и дела“ забележена су два занимљива сусрета између светитеља и блаженог оца Серафима:
Отац Серафим Роуз је упитао светог Јована Максимовића питање које га је мучило: „Скоро свим народима света проповедано је Јеванђеље. Да ли то значи да је дошао крај света, као што Писмо каже?“
„Не“, одговорио је свети Јован. „Христово Јеванђеље мора бити проповедано на свим језицима по целом свету у православном контексту. Тек тада ће доћи крај.“
Овде свети Јован дословно каже да читав свет најпре мора чути хришћанско Јеванђеље у православном оквиру пре краја света. Иако није сасвим јасно да ли то подразумева масовна обраћења у Православље, ако ово читамо у светлу горњег пророштва светог Пајсија, као и у светлу сведочанстава Писма, сматрам да је тај закључак оправдан. Јеромонах Дамаскин бележи још једну изјаву светог Јована у истом духу:
Отац Серафим је једном записао: „Када је Архиепископ Јован први пут дошао у Париз из Шангаја [почетком педесетих], уместо тек учтивог поздрава својој новој пастви у цркви, дао им је истинску духовну храну: ‘Смисaо руског изгнанства’, рекао је, ‘јесте да се проповеда Јеванђеље по свој земљи, што мора да се догоди пре краја света; и то не било какво Јеванђеље, не било какво „хришћанство“, него Православље.’“
ancientinsights.wordpress.com
