Kада се каже „Хуни“ мисли се на варварско племе које је немилосрдно пустошило већи део западне Европе. А да ли је то заиста било тако?
Око 370. године хунска војска освојила је немачка племена и заузела већи део западне Европе. Али да ли овај номадски народ заслужује варварску репутацију коју има?
На то питање тешко је дати одговор. Хуни „остају веома мистериозни“, пише историчар Питер Хедер, највећим делом због недостатка писаних извора и њиховог нејасног порекла. Једни сматрају да су Хуни дошли из данашњег Kазахстана, а да су источне степе прешли око 350. године. Други мисле да потичу од Туркијског народа Сјунгну, пастирског номадског племена које је ујединило већи део Азије крајем трећег и почетком другог века пре нове ере.
Kрећући се уз Црно море, Хуни су нападали све који су им се нашли на путу. Вандали, Визиготи, Готи и други народи, бежали су ка Римском царству. Ове миграције дестабилизовале су Царство и допринеле да Хуни добију своју варварску репутацију.
Њихов најозлоглашенији вођа, Атила Хунски, потврдио је такву репутацију својих ратника између 440. и 453. године нове ере, предводећи своје хорде већим делом западне Европе, укључујући и Галију (данашњу Француску). Због неописиво насилног начина на који је пустошио села на која је наилазио, добио је епитет под којим је остао запамћен у историји, Атила Бич Божији.
Међутим, археолошки налази говоре другачије. На пример, 2017. године, археолог Сузан Хакенбек анализирала је кости Хуна покопане у Панонији, у једној бившој римској провинцији која се налазила на територији данашње Мађарске. Изотопска анализа открила је да су се Хуни мешали са Римљанима, као и да су размењивали културна добра. Хунска историја „није нужно само прича о сукобима, него и прича о размени преко границе и прилагођавању два погранична народа“, изјавила је тада
Сам Атила Хунски никад није напао Рим, његово царство се распало 469. године, али ипак, варварска репутација његовог народа се задржала. Са друге стране грчки историчар Јорданес, назвао је Хуне „издајничким племеном“ које је било уско повезано са распадом Римског царства. Други, пак, верују да је Римско царство већ било ослабљено и нестабилно, и лак плен за Хуне.
Застрашујућа репутација Хуна играла је улогу и у неким догађајима из блиске историје, када је немачки цар Вилхелм II, током говора 1900. године, храбрио своје војнике да буду сурови и немилосрдни као Хуни. И тако је тај термин „немилосрдни као Хуни“, постао блиско повезан и са Немачком. И током Првог светског рата термин „Хун“ се користио као опис Немаца. Тако су Хуни у колективној свести остали запамћени као варварски народ – а можда су заправо имали много мање моћи него што мислимо када изговоримо њихово име.
Национална географија
