На основу анализе фотодокументације, утврђено је да су четири индивидуе биле сахрањене грудима и лицем ка земљи, што не одговора погребној пракси старчевачке културе на локалитету Винча.
Давне 1931. године Милоје Васић када је истраживао локалитет Винчу открио је јаму са људским скелетним остацима. Тај објекат је, такође, познат и као „костурница“, јама „З“ или „гробница са дромосом“ (улазом).
Није искључено да се ту радило о групној гробници, већ је, на основу недавне анализе оригиналне фотодокументације, положај покојника доведен у питање. Истраживаче је то навело да посумњају да се овде ради о потенцијалном неолитском месту злочина.
Чувени локалитет Винча-Бело Брдо, по коме читава једна неолитска култура носи назив, налази се на десној обали Дунава, неких 14 км низводно од Београда. Насељаван је од раног неолита у ИВ миленијуму пре наше ере (старчевачка култура) до касног неолита (винчанска култура), бакарног доба, бронзаног доба, гвозденог доба, па све до средњовековног периода.
Прва археолошка истраживања у Винчи спровео је М. Васић 1908. године. Ископавања су трајала до 1934. године (са извесним прекидима због балканских ратова и Првог светског рата). Потом се ископавања настављају 1978. године и трајала су до 1986. године под руководством Д. Срејовића, Н. Тасића, Ј. Тодоровића, М. Гарашанина и Г. Марјановић-Вујовић. А онда су 1998. године поново обновљена ископавања под руководством Н. Н. Тасића, а са њим трају и данас.
Гробница са дромосом
На Винчи најмање има налаза из старчевачког периода. Стога се посебно издваја гробница са дромосом коју је Васић открио 1931. године, а која припада старчевачкој култури. Од 12 скелета, за 9 су одрађене Ц14 анализе, а распон датума је од 5700. до 5500. године пре нове ере. Шта то говори? Да сахране нису обављене истовремено.
Прву антрополошку анализу скелета одрадила је И. Швидецки 1937. године. Међутим, након ИИ св. рата, од скелета остају очуване само лобање. Њих ће поново, након 70 година, прегледати истраживачи из Лабораторије за Биоархеологију.
Прегледом лобања, утврђено је да две припадају женама, једна мушкој особи, а за осталих 9 није било могуће утврдити пол. Старост индивидуа креће се, за једну особу 15-18 година, док су све остале у биле између 20-40 година старости.
Анализа фотодокументације
На основу анализе фотодокументације, утврђено је да су четири индивидуе биле сахрањене грудима и лицем ка земљи. Што не одговора погребној пракси старчевачке културе где су се покојници сахрањивали на левом или десном боку у згрченом (фетус) положају. Овакви положаји изгледају као насилна смрт или непоштовање према покојницима.
Да се највероватније ради о неолитском месту злочина то указује нарочито положај индивидуе из гроба бр. 8 код које су, поред тога што је сахрањена грудима ка земљи, фемури (бутне кости) савијени тако да су постављени на леђа, што је положај до којег је морало доћи насилним актом који је врло вероватно подразумевао и везивање исте те особе.
Маја Миљевић-Ђајић, мастер археологије и аутор сајта Све о Археологији
