Током ископавања око једне приградске виле изван северних зидина древног града Помпеје, археолози су дошли до изванредног открића церемонијалних кочија на четири точка које су сачуване испод слојева окамењене лаве у готово изворном стању.
Велика свечана кочија на четири точка, заједно са гвозденим деловима, прелепим украсима од бронзе и лима, остацима минерализованог дрвета и отисцима органских материјала (од ужади до остатака цветног украса), откривена је у готово изворном стању у трему недалеко од једне патрицијске виле у којој су још 2018. године пронађени остаци три копитара, укључујући и још увек упрегнутог коња.
Како истичу археолози, ово је изузетно откриће, не само зато што обогаћује сазнања о историји конкретне виле и последњим тренуцима живота оних који су је настањивали, већ и пружа и далеко ширу слику за разумевање древног света, пре свега зато што овако нешто до сада у Италији никада није откривено у овом стању очуваности.
Ископавања која су вршена током последњих месеци захтевала су пажљиво планирање интердисциплинарног тима који су чинили археолози, архитекте, инжењери, рестауратори, вулканолози и посебно обучени радници, али такође, како се са ископавањима напредовало тиму су се придружили и археоботаничари и антрополози.
Од самог почетка радова на ископавању просторије у којој је откривена кочија, чланови тима су били свесни да је у питању веома знајно налазиште: у питању је био двоспратни трем који се налазио у дворишту виле и коме је дрвени кров био у целини карбонизован.
Научници су успели да микроископавањима ослободе греде сачуване готово у целини.
Церемонијална кочија до које су се на крају пробили археолози је неким чудом била поштеђена када су се зидови урушили и на њих пао кров просторије.
На основу података који су до сада забележени и неколико других археолошких трагова откривених до данс, пронађени артефакт је идентификован као pilentum, кочија коју су у древном Риму користиле елите у церемонијалним приликама.
На врху гвоздених точкова, повезаних напредним механизмом, наслања се лагана кочија (0,90 до 1,40 м), или главни део кочије, на којој се налазило седиште, окружено металном рукохватима и наслоном, за једну или две особе.
Кочија је са обе стране украшена обојеним гравираним бронзаним лимом и дрвеним плочама обојеним у црвену и црну боју, а на полеђини се налази богато украшена површина са три различита низа бронзаних и лимених медаљона са фигуративним приказима.
У медаљонима који су постављени у бронзане листове и окружени украсним мотивима, угравиране су мушке и женске фигуре у еротским сценама.
После археоботаничких анализа утврђено је да су украсни елементи од дрвета урађени од букве и да су били причвршћени малим ексерима.
Ова врста кочије је у потпуности јединствена у Италији, не само због свог стања очуваности, већ и зато што није кочија која се користила за превоз пољопривредних производа или за свакодневне активности.
