Гордан K Чампар: САМО ЖЕЛИМ ДА ВАМ СKИНЕМ ТУГУ С’ ЛИЦА

Отимала се ноћ, и ја помало од ње, хтио сам загрлити јастук, није ми се дало, још једна па ће ваљда бити боље. Једна, па, дај ко ће их бројати, ракија к’о ракија, прва, нека слиједећа у реду, не дај боже задња, свеједно.
Шкрипао је шљунак под ногама, успореним кораком, одсутним мислима, прилазио сам том храму јада, кафани.
Kарирани столњак, лед се копрцао у чаши до пола наливеној вискијем, конобар је чупао длаке из носа, придизао панталоне да му не спану, покушавао на све начине да ми огади тај тренутак, и на његову жалост није успијевао, наједном сам очекивао нешто од те ноћи, наизглед празне.
Мислио сам да је сан, свици су разгонили таму, неки мили глас је пјевао пјесму, помињао тунел, дозивао свјетло, треперио, као да је тражио спас.
Бог створио вилу па је спустио на земљу, чаробна, чак малена к’о анђео, само нема крила, али, лебди као да хода по магли, смеје се, а очи, очи вреле као сунце.
Чудим се сјети што јој краси лице, њеној борби да јој повјерујемо пјесму, чудим се љепоти, тренутку, себи.
Ја сам волио тужне пјесме, такву једну и пожељех, а сузе на њеном лицу су биле доказ да смо се разумјели, она је пјевала, зачудо сузе није брисала, ја сам се ћутке наливао. Kао да смо знали да није суђено.
Поноћ је гризла задње минуте, још мало па фајронт, што тако рано вечерас, годи ми ова пјесма, туга, ова жена, тај поглед без трептаја, шта је то самном да ми је знати.
Последњом изгужваном новчаницом желим рећи, ,,довиђења”.
,,Kоју бисте пјесму хтјели чути“, говори као да цвркуће.
,,Тужну“ , чујем себе како одговарам.
,,Знам, не желим ваш новац, само желим да вам скинем тугу с’ лица“.
На све је личило осим на пјесму, на исповијест, буну, окивала је ријечима ту бесмислену ноћ, лед се топио брже, она је дрхтала к’о да ју је страх.
Пламен јој је горио у очима, туга се безглаво повлачила, њена малена рука покушавала је загрејати моје хладне дланове, давао сам пристанак судбини, али она није била уз нас.
Чујем кадкад како пјева, видим маглу кад разгрће, и питам се дал’ је јава или сан.

Гордан K Чампар