Није се срце покидало само,
неко је уплео прсте,
неко зарио канџе,
неко грицнуо, неко ујео,
неко га није ни пипнуо,
неко ни погледао,
неко му се у лице смејао,
неко му се смејао иза леђа,
неко га је клео, неко и проклео,
неком је било мало, неком велико,
неком је пријало, неког је жуљало,
неком је било све, неком ништа,
неко га се сећа, неко га не памти,
неком је требало, сад ником не треба,
јер кога нема, нема га, па га нема.
Није се срце покидало само,
уз моју помоћ, кидао је ко је стигао,
једино нисам сигуран да ли су му више наудили
они који су га волели, или они који нису.
