Милан Вујаклија /1891-1955/ похађао је основну школу у Босанској Костајници, а гимназију у Загребу, Сремским Карловцима и Београду.
Матурирао је 1911. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а затим уписао Филозофски факултет у Београду /немачки језик, књижевност и филозофија/.
Ратови на просторима Србије прекидају Вујаклијино студирање.
Као добровољац, Милан Вујаклија од 1912. године учествује у балканским ратовима, а затим и у Првом светском рату.
У току ратова био је на ратиштима од Београда преко Ниша, Скопља, Приштине, Албаније, Солуна, све до 9. фебруара 1919. године, када је демобилисан. Тек послије рата завршава факултет.
Од октобра 1919. године, почиње његово службовање прво у листу Демократија, а касније ради у Министарству просвете. Иако је радио као писар, а касније и као сав97žđетник у Министарству просвете, бавио се писањем и преводима познатих дела са њемачког језика.
Највеће Вујаклијино ангажовање било је на лексикографији како између два рата тако и послије Другог светског рата.
Вујаклија је прикупљање речи за Лексикон почео 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду.
Прво издање било је штампано 1936. године код чувеног издавача Геце Кона. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу.
Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године.
Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи као извор наводи Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и БиХ.
Прва два издања Лексикона много пута су доштампавана и прерађивана. Било је неминовно правити нова издања, са додатком нових речи, јер су се у језику стално појављивале и користиле нове стране речи и изрази.
Најновије издање Лексикона под називом „Нови Вујаклија“ приредио је Драго Ћупић, изашло је 2011. године и добило нове издаваче /“Штампар Макарије“ из Београда и „Октоих“ из Подгорице/.
Срна
