Бог је убрао најлепши цвет
из своје баште и однео га је горе,
од како си напустила овај пролазан живот
моје срце и разум се боре.
Навире прошлост , навиру мисли
не могу да се смирим,
Боже , зашто си узео моју Мајку
зар није могла још мало да живи?
Сећам се твојих последњих речи
сећам се погледа твог,
ово је била Божја воља
више нема анђела мог.
Болест је била опака
месецима те је уходила,
теско ћу ово презивети
боље да ме ниси ни родила.
Кажу да после кише долази сунце
само веруј, моли се и биће
веровао сам до последњег тренутка
али свако ново јутро суморно свиће.
Моје срце није од челика
тихо као отворена рана шири се и пуца,
ургентно ми пошаљите кардиолога
да помно прати моје откуцаје срца.
Тражио сам помоћ од светитеља
исчекивао сам чудо да се деси,
али Бог је имао своје разлоге
можда су се умножили греси.
Опрости ми што сам некад био љут на тебе
савест ми не да мира,
добила си прерано позив
Господ најбоље војнике бира.
Била си храбра, била си борац
дала си све од себе ,
волео сам те највише на свету, много сам личио на тебе.
Када се спусте ролетне
када добијем позив,
чекај ме на Небеском прагу
тада ће моја душа твоју да сретне
до тада молићу Бога за снагу.
