НАТО бомбардовање и пандемија грипа имају много тога заједничког, али и једну битну разлику: док су се Срби под бомбама збијали у подрумима, мостовима и позориштима, сада су масовна окупљања „опасна по живот“ – превентивно, забрањени су сви скупови који броје више од сто људи. Како, у случају још оштријих мера безбедности, испунити време у „изолацији“ и задовољити потребу за културним садржајем који може бити најбољи лек против анксиозности у тешким данима?
– Људи који остају код куће у прилици су да ову потребу задовоље гледајући телевизију, нарочито ако имају велики број канала. Ту је и интернет, „Јутјуб“ са снимцима разноразних концерата, представа, филмова и осталих садржаја – објашњава психотерапеут Зоран Миливојевић.
На питање да ли свакодневно праћење вести помало потпирује осећај тескобе и панике, како „дозирати“ информације (а бити довољно упућен), наш саговорник одговара:
– Најважније је како се људи понашају. Од епидемиолошке препоруке о прању руку, па надаље, морају да поштују савете. Неко је више, неко мање уплашен, тако се и понаша. Појединци прате вести из сата у сат, док други траже другачије програме да би се смирили или преусмерили пажњу. То је индивидуално, ипак, верујем да се наши људи добро сналазе кад су ове ствари у питању.
Боравак у кући и вишак слободног времена може бити и прилика за повратак неким старим, добрим навикама, као што су читање књиге и слушање музике.
– Да, било би дивно да је тако, али је некако визуелна култура „предоминирала“. Онај ко је интензивно читао књиге до двадесете године живота, верујем да ће поново читати. Док ће се они други (а њих је све више и више) вероватно окренути визуелном садржајима. Има их у изобиљу, укључујући ТВ серије. И то је оно што зову „бинџовање“: нека серија која за разлику од филма много дуже траје, пружа прилику да се повежемо са карактерима у њој, па онда одгледамо по пет епизода за једно вече. Дакле, књиге имају конкуренцију, али су у смислу правих вредности – изузетно важне. Људи који их читају улазе у психологију разних ликова: тако повећавају своје психолошко знање и способност емпатије, обогаћују језик. Нажалост, недавно сам баш у „Новостима“ прочитао да млади „оперишу“ са око две хиљаде речи, што је неприхватљиво… – каже Миливојевић.
Извор: Новости
