Познати руски кардиолог Владимир Алмазов је у својој канцеларији држао људско срце у тегли, потопљено у алкохол. Својим студентима је причао необичну, али истиниту причу о њему.
Педесетих година прошлог века, још док је студирао на медицинском институту у Сент Петербургу, у клинику је довезена млада жена са дијагнозом субакутног бактеријског ендокардитиса.
Смртни исход је био готово сигуран. Сматрало се да девојци нема помоћи, срце јој је бивало све слабије, а температура константно повишена.
Током прегледа код најбољих љекара уз њу је стално био и један стажиста, марљив и талентован студент. Није имао решење, само се заљубио у њу.
Посећивао ју је сваки дан и доносио јој цвеће. С временом се и она заљубила у њега и полако али сигурно се почела опорављати.
Венчали су се и добили дјецу.
Након много дугих и сретних година, када је она лежала на самртној постељи, оставила је своје срце медицинском институту у Сент Петербургу.
Тамо га чувају као подсетник да болесно срце може излечити једино срце које воли.
