Када би људи знали колико је Бог Својим Светим и Премудрим Промислом, и пре нашег рођења, чак и пре стварања света, пренатопио сваку секунду наших живота, никада се не би бринули. А зашто би људи бринули ако би вером спознали да је Бог већ унапред пребринуо и одбринуо све наше бриге. И пре него смо рођени. Знали би тада људи да је Бог неупоредиво присутнији у нашим животима од ваздуха којег удишемо. Зато Господ Исус Христос и каже: „не брините се шта ћете јести, и шта ћете пити, и у шта ће те се оденути“. А свети апостол Петар позива: „све своје бриге пренесите на Господа, јер се Он брине за вас“. Зато су и сви апостоли вапили: „Господе, дометни нам вере“. Вере да Ти као Свечовекољубиви, Свезнајући и Свемоћни Бог бринеш о нама у свему. Вере, наде и љубави које изгоне страх и пометњу. Јер Бог непрестано и у сваком секунду брине све духовне и материјалне бриге људи. Није се дакле Бог удаљио од човека, него се човек удаљио од Бога. Није Господ окренуо леђа човеку, већ човек Господу. Није Господ заборавио на земљу и људе, већ су људи заборавили на Господа и Небо.
Но знај, и ако си залутао у земљу Недођију и давиш се у гресима и страстима, твоје је само да упорно вапијеш за спасењем. Да пружиш руку ка Богу. Његова рука је увек испружена ка теби али те Он никада насилно не вуче ка Себи. Бог се никоме не намеће јер се Љубав Божија даје слободно и открива кроз поштовање слободне воље свакога од нас. Даје се и открива кроз слободан подвиг, Свете Тајне, смирење и ненаметљиви избор. „Иштите и даће вам се. Тражите и наћи ћете. Куцајте и отвориће вам се“. Али, да ли ми упорно и као јеванђелске удовица уопште иштемо од Бога, тражимо од Спаситеља и куцамо на Његово срце? Да ли и ми као дављеник у мору овога живота пружамо руку ка Њему?
Архимандрит Петар (Драгојловић)
