Непуних 15 км источно од центра Београда, на десној обали Дунава, налази се археолошки локалитет Бело брдо у Винчи, на коме је откривено једно од највећих праисторијских насеља у Европи.
Још 1908. године проф. Милоје М. Васић, први школовани археолог у Србији, започео је археолошка ископавања која су, са прекидима, трајала до 1934. године. Истраживања су обновљена 1978. године, и то испитивањем налаза из металног доба и средњег века, а од 1982. посебна пажња поново се посвећује неолитским слојевима.
Прво насеље у Винчи основано је у средњем неолиту, а током млађег неолита доживело је пуни процват.
Kултурни слој дебљине 10 м пружио је обиље археолошког материјала (остаци кућа, керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, камено оруђе и оружје), па је Винча с правом постала епонимни локалитет културе млађег неолита у балканско-карпатској области. Изнад њих уочени су трагови каснијих праисторијских и историјских периода, као и остаци велике словенске некрополе из времена од ВИИИ до XВИИ века, кажу у Музеју града Београда.
АНТРОПОМОРФНА ФИГУРИНА, 5 МИЛЕНИЈУМ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ
Женска фигурина са кратким перфорираним патрљцима руку, који су извучени из основне масе, данас је у власништву Музеја града Београда и изложена је у оквиру Археолошког налазишта у Винчи. Дојке и глутеи ове керамичке фигурине, висине осам сантиметара, наглашено су моделовани. На тзв. птичјем лицу представљен је само нос, а одећа је приказана урезима и густим убодима. Читава површина фигурине обојена је црвеном бојом.
Винчанска култура постала је позната широм света захваљујући, пре свега, фигуринама. Милоје Васић, први истраживач Винче открио је више од хиљаду предмета фигуралне пластике. Ископавањима вршеним током седамдесетих и осамдесетих година XX века, као и новим истраживањима која трају од 1998. године, колекција ових предмета се значајно увећала. Оне су обично антропоморфне (људског облика), али има и оних у облику животиња (зооморфних). По димензијама су најчешће такве да се могу држати у руци.
Њихова намена није сасвим јасна. Археолози их најчешће објашњавају као култне, магијске или ритуалне и сматрају да су морале имати везе са култом предака. Чињеница је да су фигурине стваране у оквиру строгог канона. На самом почетку винчанске фигурине су биле стубасте и веома су личиле на фигурине које су правили њихови предходници на овом тлу. Полако се развијају и добијају све више детаља тако да данашњи истраживачи са њих могу читати начин одевања, врсту фризуре и моде у украшавању тела.
Винчанске фигурине необично су значајне за археологију неолита, и то због чињенице да представљају хронолошки осетљив материјал погодан за датовање, али и праву ризницу података о уметничким стремљењима и друштвеној организацији заједнице.
Текст је објављен у склопу пројекта „Слојеви престоничке прошлости“ који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање.
Национална географија
