Да ли да кренем лијево или десно?
Да ли ћу идући лијево остварити нешто вриједно?
Ако пак кренем десно, да ли ћу изгубити сан?
И да ли ће ми се тај пут чинити тако стран?
Знам да је препун изазова и скривених тајни
и моја жеља је да оставим траг трајни.
На том путу гдје пролазе многи,
желим да и моја нога једном крочи.
И зато је тешко спознати који пут је прави.
Да ли онај који се чини тежим или пак лакшим?
Гдје се налази одговор на питање то?
И због чега би сваки изазов морао да буде синоним за бол?
Зашто би пут који изаберем тад’,
једног дана могао да ми донесе мрак?
И како да пронађем свјетло на крају тунела,
ако је прилика коју сам имала заувијек изгубљена?
Да ли могу да се вратим на почетак,
да одабрем приче другачији завршетак?
Или пак да наставим да ходам том страном,
јер једног дана знаћу како да се изборим са тамом?
Превише је питања на које одговоре немам.
Али заиста не желим да се предам.
И зато ако сада одаберем погрешан пут,
ја знам да он неће бити тако дуг.
Постоји крај пута сваког,
а тај тежак корак ће ме само начинити јачом.
Научићу да волим и да се борим.
Чак и онда када се све у мени сломи.
Јер тим путем су корачали многи прије мене
и то је онај пут којим и ја желим да кренем.
То је пут препун изазова и боли,
али и уједно пут на којем научиш како истински да волиш.
