1. Александар Дероко је био српски архитекта, историчар уметности и писац.
2. Рођен је 4/16. септембра 1894. године у Београду, где је матурирао, а онда уписао Технички факултет.
3. Први светски рат се десио док је он био на студијама. Kао ђак добровољац се пријавио у војску укључивши се у обуку за пилота.
4. Александар Дероко је у рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника, за шта је касније награђен и Албанском споменицом.
5. Kада се рат завршио вратио се студијама архитектуре и уметности. Предавања је слушао у Риму, Прагу, Берну и Београду, где је и дипломирао 1926. године.
6. Kада је као стипендиста француске владе отишао у Париз дружио са Пикасом, Шумановићем, Ле Kорбизијеом, Растком Петровићем, са којима је и касније, по његовом одласку из Париза, размењивао писма.
7. Са Богданом Несторовићем 1926. године је направио пројекат Храма Светог Саве, са којим је победио на конкурсу.
8. У архитектури је био инспирисан ранохришћанским, византијским и српским средњовековним споменицима. Подигао је више храмова и меморијалних објеката. Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни.
9. Пројектовао је и извео двадесетак објеката. Неколико кућа и вила, интернат Богословског факултета у Београду (1938), конаке у манастиру Жича и у Нишу (1939), Цркву у Новом Сарајеву (1935), Надгробне капеле Осману Ђикићу у Мостару и неке на гробљу у Београду.
10. Почетком тридесетих година постао је професор савремене архитектуре на Архитектонском и Филозофском факултету на којима је предавао до пензионисања.
11. Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.
12. Аутор многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, а чија посебна вредност лежи у томе што их је сам илустровао. Најпознатија дела су му: „Народно неимарство“ /књига један и два/, „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“, „Римски споменици у Ђердапу“, „Архитектура старога века“, „Споменици архитектуре од 9. до 18. века у Југославији“, „Фолклорна архитектура у Југославији“ и „Света Гора“.
13. Дероко је био и један од првих свестраних спортиста у Србији. На пливачком такмичењу у организацији Српског олимпијског клуба освојио је златну медаљу у препливавању Саве и у пливању на 1000 м низводно слободним стилом.
14. Бавио се моделарством. Kонструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији. Са моделима своје конструкције учествовао је у такмичењима која су организовали први млади моделари Србије.
15. Од 1969. године је био редовни члан Српске академије наука.
16. Умро је 30. новембра 1988. године у Београду и сахрањен на београдском Новом гробљу.
