Postoje ljudi koji sve doživljavaju dramatično i koji na isti takav način komuniciraju sa drugima. Kada kažemo da je neka situacija dramatična, to znači da je puna emocija, preobrata, da preti neka velika nesreća, da je neizvesno da li će ta nesreća biti izbegnuta itd. Osoba koja dramatizuje prenaglašava svoje doživljaje, a kada o nečemu govori, to čini birajući emotivno nabijene reči, pravi grimase u skladu sa pratećom emocijom koju naglašava pokretima. Sve je drama: bilo da se nešto dogodilo, bilo da je moglo da se dogodi, bilo da se nije dogodilo nešto što je trebalo.

Problem koji imaju drugi koji komuniciraju sa osobom koja dramatizuje jeste u tome što im ona sve predstavlja kao veoma važno, najvažnije. U uobičajenoj komunikaciji sagovornik može da odredi da li govornik govori o sadržajima koji nisu tako važni ili o onima koji su važni, srednje važni ili najvažniji. Ljudi doživljavaju emocije onda kada procene da se nešto značajno dešava i kada emotivno komuniciraju. Oni, bez obzira na to šta je sadržaj komunikacije, samom emocijom koju pokazuju poručuju drugima da je to njima veoma važno. Međutim, kada neko veoma emotivno govori o svemu i svačemu, kao da je sve od najvećeg prioriteta, sagovornik počinje da sumnja u njegovu verodostojnost i da tu komunikaciju doživljava kao napornu.

Sporna psihička „dobit”

Ljude koji tokom komunikacije dramatizuju nemoguće je ignorisati. Upravo je izbegavanje ignorisanja njihova glavna psihička „dobit” od ovog obrasca ponašanja. Oni tuđe ignorisanje doživljavaju kao poruku da sami nemaju nikakvu ljudsku vrednost ili da ne postoje. I zato oni svojim dramatičnim nastupom prosto okolinu nateraju da ih primeti, da se bavi njima, da gleda u njih i da ih sluša. Ukoliko neko pokuša da ignoriše osobu koja drami, ona je spremna da istog trenutka poveća nivo teatralnosti sve dok ne nastane drama „na život ili smrt”.

Zbog svega toga ljudi izbegavaju da komuniciraju sa osobom koju su ocenili kao „kraljicu ili kralja drame”. Međutim, nekada to nije moguće. Na primer, kada je u pitanju jedan od roditelja ili saradnik u preduzeću. U tim situacijama ljudi jednostavno moraju da istrpe deo drame i da doziraju komunikaciju. Ono što im pomaže da se lakše nose sa ljudima koji drame jeste da bolje razumeju zašto ovi to rade.

Šta se krije u obrascu dramatizacije komunikacije? Kada bi ovi ljudi koji dramatizuju govorili normalno, bez naglašavanja i prenaglašavanja, bez preteranih emocija, oni sami bi mislili da ih niko ne bi ni čuo ni primetio. To je zato što nemaju dobru sliku o sebi i o svojim kvalitetima. Iako se drugima čini da se oni stalno prave važni, oni zapravo misle o sebi da su nedovoljno važni. Uvereni su da bi u normalnoj komunikaciji njihov „signal” bio preslab i drugima nevažan, i da moraju da ga maksimalno pojačaju kako bi ga drugi registrovali i uvažili. Upravo ovo „pojačavanje signala” jeste u osnovi dramatizacije.

Privlačenje pažnje

Drugi momenat u ovom obrascu ponašanja jeste privlačenje pažnje. U pitanju je logika malog deteta koje pogrešno misli da je ono mami važno samo ako mama gleda u njega, a da nije važno ako mama gleda u njegovog brata ili sestru. Ono tada misli: „Drugi je važan, a ja sam nevažan”, postane ljubomorno i krene u akciju privlačenja mamine pažnje. Ako ne uspe da privuče pažnju pozitivnim ponašanjem, privući će je negativnim. I ako je zbog toga kažnjeno, ono je zadovoljno, jer je i negativna pažnja bolja od nikakve. Tokom razvoja, deca nauče da razdvoje ljubav od pažnje, i počinju da shvataju da ih mama voli i ako ne gleda u njih ili ako je odsutna. Međutim, ako osoba ne preraste poistovećivanje ljubavi i pažnje, onda i u zrelom dobu nastavlja da se ponaša tako iz onog dela sebe koje zovemo „unutrašnje dete”. Tako nastane odrasla osoba koja dramatizuje.

Dok su dramljenje i teatralnost jedan od iritirajućih komunikacijskih stilova, moguće je da ono bude toliko izraženo da zbog njega pati i sama osoba i ljudi oko nje, tako da tada govorimo o poremećenoj ličnosti. Reč je o histrioničnom poremećaju ličnosti, koji je dobio naziv od latinske reči histrion, koja označava glumca. Takve ličnosti se ponašaju kao da je život pozorište, drugi ljudi publika koju treba impresionirati, bez svesti o tome da su oni loši glumci.

 

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime