Када ми срце севером озебе,
и туђа пакост зацвили ребрима
тужбалица кад се из груди отима,
да не заборавим да је од Тебе!
Берићет ако преврши потребе,
и радост у дому коло поведе,
ако поразе преточим у победе,
да не заборавим да је од Тебе!
За ноћ кад изњедрим карлицу суза,
због суше, града, свелих кукуруза,
мисао када над прагом ми зазебе,
и кад синове спремам у сватове
китим свираче, везем им дарове,
да не заборавим, Господе, да је од Тебе!
