Стрпљење је једна од најтежих врлина за нас Хришћане. На крају крајева, молимо се свемогућем Богу који нам може помоћи у свему, па и овоме да будемо смирени и стрпљиви, не тражећи вољу своју но искључиво вољу Божију. Бог је безусловна и бескрајна љубав, из те бескрајне љубави Он је дао Сина свога Јединороднога, да се жртвује за нас, да смрћу Сина свога Јединороднога, убије смрт, ђавола и грех, и да човеку врати достојанство које је човек изгубио падом прародитељским. –

Дефинитивно је и неоспорно да жели нам помогне у свему, ако се не ослањамо на себе и на свој его. Многи ће се упитати зашто нас, када га молимо за Божанску помоћ и интервенцију, често тера да чекамо? Али ко пажљиво чита Свето Писмо (Реч Божију) запазиће, да нигде у Светом Писму, Бог не обећава да ће одмах и моментално одговорити на наше молитве. Обећава да ће одговорити – што треба да нас веома охрабрује да имамо чврсту веру уверење да ће Бог у своје време испунити, оно што иштемо од Њега – али не одређује рок када ће то бити, јер за Бога време је фактор који не постоји. Пошто је Бог свевидећи и свезнајући, он зна време које погодно да одговори на оно што смо искали од њега. Али ми, често са својим нестрпљењем, пошто често немамо стрпљења и смирења не желимо да се задовољимо таквим уверењем које нам је дато у Светом Писму, захтевамо одговор одмах и моментално! Напокон, ми имамо потребе да нам се нека молитва испуни и није јасно зашто се не могу испунити и зашто Бог не одговара на њих, да би нас задовољио што је прије могуће.
Али Бог има своје разлоге. Можда треба да сачекамо одговор, који ће доћи после неколико недеља месеци или година, кад буде право време за нас јер чекање развија наш карактер и учи нас смирености и поверењу. Или можда Бог обавља неопходан посао у животима других људи који су укључени у нашу ситуацију. Можда нас Он учи да се молимо искреније или јача нашу веру. Такође је могуће да нас приближи Сину своме Јединородноме учешћем у Његовим патњама и страдањима које је претрпео нас ради и ради нашега спасења- уосталом, Његов главни циљ остаје наша сличност са Христом да се уподобимо Христу, да постанемо Христолики.

Да ли је могуће постати попут Њега ако нисмо испили чашу коју је он за нас испио на Голготи?

 

Јеромонах Никита Вулић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име