Била је владарка Србије, патријахална, окренута породици, супругу, и деци. Њен живот био је права филмска драма коју је одживела и оживела у ништа мање турбулентним временима. Храбра, пожртвована, снажна и стамена, била је стуб породице али не и стуб брака, у коме је доживела много патње и бола због неверства свог супруга. Ипак, њена жена посвећена породици, али и наглашено љубоморна, што ју је на крају одвело и у убиство љубавнице свога мужа, темељне су животне тачке кнегиње Љубице Обреновић.

Љубица Обреновић, рођена Вукомановић рођена је у срцу Шумадије, у Срезојевици, 14. јануара 1785. године, а свог будућег супруга први пут је срела док је с мајком прала рубље на реци. У пролеће 1806. удаје се за Милоша Обреновића, а кум им је био вожд Карађорђе.

– Кнегиња Љубица била је пуна душевне снаге и разборитости. Имала је јасну речитост, била је одмерена и разложна. Свака јој је реч била значајна и убедљива. Тако ју је описивала Милева Алимпић, која је живела неко време на њеном двору. Имала је осморо деце, четворо изгубила док су били мали.

Љубица је, осим што је била традиционална жена која се скромним начином живота трудила да утиче на све српске жене, била и посвећена као мајка. Са Милошем је имала осморо деце, од којих је четворо умрло док су још били веома мали.

-Кнегиња је настојала да синовима Милану и Михаилу и ћеркама Петрији и Савки омогући највише образовање. Развијала је код њих љубав према отаџбини, поштовање старијих, послушност и искреност – каже у својим мемоарима Милева Алимпић.

Међутим, што се тиче односа кнежевског пара, према њеним речима, кнегиња је свом супругу замерала више ствари – однос према њој као супрузи, однос према деци, а није се слагала ни са начином његовог рада у политици. Кнегиња Љубица је морала и да двори свог мужа. Колико су односи на српском двору били крути и ригидни, колико се држало до традиције и патријахалног понашања, најбоље говори чињеница да кнегиња све до 1833. године није села да једе заједно са својим мужем.

– Тек тада она је то могла чинити уз његово допуштење, али и тада би пришла кнезу Милошу, пољубила му руку, послужила га чашом вина, везала му салвет око врата и тек када би он очитао молитву, они би почели са јелом – каже Милева Алимпић.

Љубица није имала срећан брак. У почетку су живели веома скромно, а касније, када је осетила сигурност и материјални бољитак, избила су у јавност кнежева неверства. Убрзо потом, кнез је удаљио супругу од себе, одредивши јој да живи у месту где он не борави, те су се виђали само за време великих црквених и породичних празника, што је за једну патријахално васпитану жену, дубоко подређену породици, био најстрашнији пораз.

 

Њене две главне особине биле су храброст и љубомора

 

Од карактерних особина, две су биле посебно изражене – храброст и љубомора. Била је жена, вечито жељна мужа, оптерећеног бројним обавезама, а посебно због тога што је своју љубав поклањао и другим женама, кнегиња је била незадовољна и љубоморна. Што се тиче њене храбрости, јахала је коња и знала је да рукује оружјем. Одбила је да се 1813. повуче ка Црној Гори, а у време битке за Чачак, на Љубићу 1815, смелим речима је охрабрила устанике и вратила их на бојиште. Вођена љубомором и љутњом, кнегиња Љубица убија једну Милошеву љубавницу, а према предањима, планирала је убиство још једне.

Тај чин био је необичан  и неочекиван и за жене модерног доба, али кнегиња је то ипак учинила не марећи за последице са којима би могла да се суочи.

Ипак, да није била жена без срца и душе, доказ су њене речи са самртног одра где је јасно говорила колико се дубоко каје због тог убиства. Управо због тог убиства, кнез Милош био је сагласан да Љубица добије смртну казну, а од изречене казне највише ју је спасла трудноћа. Великим делом из тог разлога јој је кнез Милош одмах после смртне казне изрекао казну о помиловању, трајно је удаљивши од себе као супругу.

Живела је у конаку без мужа, са децом

 

Помућени супружнички односи доприносе томе да се у резиденцију кнеза Милоша, Нови двор, усели кнегиња са децом, без мужа.

Конак кнегиње Љубице грађен је од 1829. до 1831. године као Милошева резиденција. Али због непосредне близине Калемегдана, где је још била турска војска, у њега се уселила Љубица са синовима. Кнез Милош је ту повремено долазио јер је за себе подигао други конак у Топчидеру – прича наша саговорница.

 

Била је блиска опозицији кнеза Милоша

 

Бројне увреде, неверства, неслагање са његовом политиком, приближавали су Љубицу Милошевој опозицији.

Она је тим чином желела да скрене пажњу са свог супруга на себе. Кнез Милош јуна 1839. године морао је да напусти Србију, са собом водећи сина Михаила.

Уставобранитељи су радили на томе да на чело државе доведу династију Карађорђевића. Обреновићи су били непожељни, па је кнегиња протерана из Србије 1842. године. Умире у Новом Саду 1843. године. Сахрањена је у манастиру Крушедол.

 

Никада мужу није опростила убиство Карађорђа

Кнегиња Љубица никада није опростила мужу убиство њиховог кума. Љубица је увек била добра са Карађорђевом породицом. Смрт Карађорђа јој је јако тешко пала. Утицала је на Милоша да врати Карађорђеву жену Јелену из изгнанства у Србију и да јој омогући да добије пензију.

Аутор : Јелена Недељковић

 

Извори :

 

Повезане објавеВише од аутора

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име