У прах расу се лик
по мору плавом
да плови хоризонтом
не осврћући се за собом.
Не гледајући сузе које за њим падају
у покушају да сустигну га.
У прах расу се лик и више
не беху црне косе,
не оста ништа до туге и боли
кад прах постане оно
што срце воли.
