Једном лептиру крила су одавно сломљена.
У својој усамљености једино што жели
је да на једном длану своја крила опорави
јер тај длан његова су љубав и лек.
Све друго за њега само је пролазно тек.
Дом је његов једино тај длан кога давно нема,
због кога је данима и ноћима сасвим сам.
Сања свој нови лет, ново рађање, буђење и свет.
Сања тамо неки нови, мириса необичног цвет,
дрхтај крила и нечијег срца шум, два ока мила
што за њег’ пролазност никад никад нису била.
