Ове особе у глави имају увек најгори могући сценарио, „путујемо, а шта ако се деси нека саобраћајна несрећа“, „шта ако кашаљ није само последица пушења већ и тешке болести плућа“
Забринутост
Јака забринутост није само погодна подлога за развој анксиозности, напада панике, већ и соматске болести. Нереални страхови и стално ишчекивање „најгорег“, могу у најтежим случајевима да буду увод у веома лош квалитет живота и развој депресије. Јака забринутост, осећај несигурности, често су разлог да и не покушамо да се суочимо са некада лако решивим проблемима. Поврх свега јака збринутост може да узрокује несаницу, лоше функционисање на радном месту и у свакодневним ситуацијама. Уочава се да су особе које су стално и без јаког основа забринуте склоне претераној конзумацији хране, употреби алкохола, пушењу.
Анксиозност праћена ишчекивањем најгорег
Осећај анксиозност је нормална реакција на стрес, ипак ако је та анксиозност стална, изразито јака и праћена сталним ишчекивањем да ће десити нешто што није добро, она може да укаже на озбиљнија стања као што су генерализовани анксиозни поремећај, панични поремећај или социјална анксиозност.
Генерализовани анксиозни поремећај праћен је претераном и неконтролисаном забринутошћу која је толико јака да утиче на квалитет живота и омета наше пословне способности, руковођење новцем, породичне и односе са другим особама, на крају и здравље. Ове особе у глави имају увек најгори могући сценарио, „путујемо, а шта ако се деси нека саобраћајна несрећа, ако изгубимо пртљаг“, „шта ако кашаљ није последица пушења већ тешке болести плућа“. Психолози кажу да су ове особе углавном јако забринуте за блиске и драге особе, а не толико за саме себе.
Стрес савременог доба
Мало тескобе с друге стране има и своје позитивне стране, може да нам и помогне да се озбиљније и са потребном дозом обзира припремимо за неки компликован задатак. С друге стране, јака забринутост коју не можемо да контролишемо и рационализујемо може да утиче на наше когнитивне способности, јасно размишљање и на крају да се манифестује и физичким симптомима. Претерана забринутост окидач је за стрес који нас ставља у ситуацију „бори се или бежи“. Тело лучи адреналин и припрема се за суочавање са потенцијалним проблемом. Ова реакција је древним људима била начин да преживе, на пример да побегну од бесне животиње, данашњи стресови су ипак другачији и њихов извор су породични или пословни проблеми.
Кортизол је хормон стреса и он повећава ниво шећера у крви који нам у некој напорној ситуацији дарује неопходну енергију. Стрес може да се манифестује и потешкоћама са гутањем, вртоглавицом, умором, убрзаним радом срца, главобољом, слабом концентрацијом, раздражљивошћу, боловима и напетошћу у мишићима, мучнином, сувим устима, појачаним знојењем, кратким дахом, подрхтавањем тела.
Могућ је и развој депресије, како да сами себи помогнемо
Јака забринутост често доводи до пробавних проблема, некада и до кардиоваскуларних тешкоћа, ако се временом не контролише и не лечи у најтежим случајевима окидач је за развој депресије и суицидалних мисли.
Лечење претеране забринутости почиње систематским прегледом, битно је како наводе стручњаци, да потврдимо или негирамо постојање соматске болести и ако је потребно размислимо о помоћи психотерапеута. Редовна физичка активност, јача имунитет и ослобађа нас од стреса. Битна је и редовна и добро избалансирана исхрана, психичка напетост се никао не лечи преобилним оброцима.
eklinika.telegraf
